I onda je stigao poziv.<\/b> <\/b><\/p>\n
Grupa studenata iz Amerike krenula je od Beograda, kroz Bosnu, sve do Dubrovnika, da u\u010de o<\/span> istoriji ovog tla. Nisam bila sigurna koja je ta\u010dno moja uloga, ni kako da se smestim me\u0111u tu\u0111a<\/span> o\u010dekivanja i sopstvenu ti\u0161inu. Ali krenula sam s njima \u2014 da dopunim pukotine izme\u0111u \u010dinjenica i<\/span> teorija, da prevedem ti\u0161ine, da im poka\u017eem gde pri\u010da zaista po\u010dinje da boli.<\/span> <\/span><\/p>\n Tranziciona pravda na Balkanu je kao poku\u0161aj da popravi\u0161 ku\u0107u dok ti neko skida krov i tvrdi da<\/span> nije ni postojala. Herojski posao za budale \u2014 tako to nekad izgleda, posebno kad te dr\u017eava<\/span> tretira kao izdajicu, a kom\u0161ija kao gre\u0161ku u sistemu.<\/span> <\/span><\/p>\n Kroz Beograd, Br\u010dko, Sarajevo, Mostar, Dubrovnik \u2014 i\u0161la je grupa nas, neki doma\u0107i, neki ne znaju<\/span> gde po\u010dinje Drina a gde prestaje. Pitali su me, iskreno:<\/span> <\/span><\/p>\n Za\u0161to je ovde ovako te\u0161ko?<\/b> <\/b><\/p>\n Odgovori nisu u muzejima. Nisu ni u vodi\u010dima.<\/span> <\/span><\/p>\n Nalaze se u pogre\u0161nim \u0107utanjima, u prezrenim organizacijama, u ljudima koji nikome ne trebaju<\/span> dok ne po\u010dne da puca. Civilni sektor je jedan od poslednjih linija fronta \u2014 bez oru\u017eja, bez<\/span> podr\u0161ke, sa pretnjama u po\u0161ti i premorenim telima na sastancima bez klime.<\/span> Ali jo\u0161 di\u0161e.<\/span> <\/span><\/p>\n Jo\u0161 se bori.<\/span> <\/span><\/p>\n I jo\u0161 pravi kafu za goste.<\/span> <\/span><\/p>\n Nacionalizam se danas ne dere \u2014 ne mora.<\/b> <\/b><\/p>\n Sme\u0161ka se iz fotelje, \u0161apu\u0107e kroz ud\u017ebenike, dodaje ti so na ranu, a ti ga jo\u0161 pita\u0161 treba li mu<\/span> hleba. Institucije \u0107ute. Mediji vi\u010du ono \u0161to treba i ne treba.<\/span> <\/span><\/p>\n Ali narod?<\/span> <\/span><\/p>\n Narod te pita jesi li gladan.<\/b> <\/b><\/p>\n U Beogradu \u2014 hiljade krvavih \u0161aka i po neki \u0161ti\u0107eni nacionalisti\u010dki stih u mraku.<\/span> Br\u010dko \u2014 ni tamo ni ovamo, ali uvek neko pored reke da te pita odakle si.<\/span><\/p>\n Sarajevo \u2014 se\u0107anja kao mina, ali kafu ti sipaju sa dve ruke.<\/span> <\/span><\/p>\n Mostar \u2014 bol u boji, podeljen grad, i novoven\u010dani par na mostu koji spaja ljude vi\u0161e nego dr\u017eava.<\/span> Dubrovnik \u2014 turisti, kamen, i ti\u0161ina koja zna.<\/span> <\/span><\/p>\n Rad civilnog dru\u0161tva ovde nije zahvalan, ni po\u0161tovan, a ponekad se \u010dini da nije ni po\u017eeljan.<\/span> Ali je jedno od onih koje nije zaboravilo \u0161iriti zna\u010denje re\u010di <\/span>mi<\/span><\/i>.<\/span> <\/span><\/p>\n Mi \u2014 preko vidljivih i nevidljivih linija, preko trauma, preko bezukusnog cinizma nakon kojeg sledi<\/span> ta\u010dka.<\/span> <\/span><\/p>\n A dok su me pitali kako izdr\u017eavamo,<\/span> <\/span><\/p>\n dok sam obja\u0161njavala \u0161ta zna\u010di \u017eiveti pod pritiskom i raditi u zemlji koja ti stalno \u0161apu\u0107e da<\/span> \u0107uti\u0161 \u2014 nisam im samo pri\u010dala, podse\u0107ala sam se.<\/span> <\/span><\/p>\n Ne\u0161to me dr\u017ei.<\/b> <\/b><\/p>\n Dr\u017ee me oni koji ostaju.<\/span> <\/span><\/p>\n Oni koji spajaju razru\u0161eno,<\/span> <\/span><\/p>\n podi\u017eu nemogu\u0107e,<\/span> <\/span><\/p>\n i jo\u0161 ti sipaju drugu \u010da\u0161icu dok pri\u010daju o izgubljenima.<\/span> <\/span><\/p>\n Ovaj Balkan \u2014 ljubazan do bola.<\/span> <\/span><\/p>\n Zatvoren kao rana.<\/b> <\/b><\/p>\n Otvoren kao rana<\/b>, krvari pri\u010de.<\/span> <\/span><\/p>\n ali i dalje ple\u0161e \u2014 lo\u0161ih kolena i ra\u0161irenih ruku,<\/span> <\/span><\/p>\n kao da je zaboravio kako da ih sklopi.<\/span> <\/span><\/p>\n I kafa je i dalje svuda svetinja; turska, bosanska ili espreso \u2014<\/span> <\/span><\/p>\n slu\u017ei se sporo, kao da bi vreme moglo da oprosti<\/span> <\/span><\/p>\n ako me\u0161a\u0161 dovoljno ne\u017eno.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Dugo sam se utapala u gorkoj kafi \u2014 onoj \u0161to se pravi iz navike, ne iz potrebe.\u00a0\r\n\r\nPovukla sam se u svoj tihi, poznati prostor, gledaju\u0107i kako dani prolaze kroz ekran i apsurdne izjave, kroz sastanke, kroz planove koji zvu\u010de ispravno, ali ne dodiruju ni\u0161ta \u017eivo. Po\u010detak godine nas je sve iscrpeo na na\u010dine koje jo\u0161 ne umemo da izgovorimo, a ja nisam znala kako dalje. Kako doprineti borbama koje vi\u0161e ni same ne znaju gde ih boli. Samo sam radila \u2014 po planu, po programu, bez ose\u0107aja.\u00a0","protected":false},"author":68,"featured_media":18899,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[2,4],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n