Pripremala sam se za Dahau i perspektiva koju sam tamo dobila opravdala je moja o\u010dekivanja. Slu\u0161ala sam o su\u0111enjima za zlo\u010dine koji su se desili za vreme nacisti\u010dke Nema\u010dke, pri\u010dali smo o pravu koje se primenjivalo, o proceduralnom pravu, o onima kojima se sudilo, ali i o onima kojima nije. Su\u0111enja nisu bila savr\u0161ena. Mo\u017eda se i ne mo\u017ee re\u0107i da je njima uspostavljena pravda. Ipak, jedno se mo\u017ee re\u0107i. Nacionalsocijalisti\u010dka partija imala je osma miliona \u010dlanova. Kada se do\u0161lo do zaklju\u010dka da za sve strahote koje su se desile neko mora da odgovara pred sudom (uglavnom su to bili najistaknutiji pripadnici), postavljeno je pitanje da li su svi znali o zlo\u010dinima koji su \u010dinjeni? Da li su svi odgovorni? Da li mo\u017eete da procesuirate osam miliona ljudi, a da ne nastane kompletni haos (to je skoro pa celo stanovni\u0161tvo Srbije)? Da li bi to zna\u010dilo mir? Su\u0111enjima se poku\u0161ava ostvariti pravda, sa tim ciljem i postoje, ali ono sto slu\u017ei pravdi nije pravda sama po sebi, vec tome te\u017ei. Svakako da mislim da su su\u0111enja prvi i fundamentalni korak (ne i jedini, ali jedan od najte\u017eih i najva\u017enijih) ka ostavarivanju pravde. To moje shvatanje je ova poseta samo u\u010dvrstila.<\/p>\n
Koncentracioni logor u Dahauu. Imamo pojam o tome kako su izgledali koncetracioni logori i \u0161ta se u njima doga\u0111alo. Ljudi su mu\u010deni, izgladnjivani, tu\u010deni i na kraju ubijani. Onda vidite gasnu komoru (ljudi su tamo poslati na \u201ctu\u0161iranje\u201d). I stojite ispred krematorijuma, pro\u0111ete kroz \u010detiri vezane sobe pakla, koje se, kao i svaki pakao, zavr\u0161avaju vatrom i pretvaranjem ljudi u pepeo u ogromnim pe\u0107ima (kremtorijumima). Ne bih vi\u0161e o logoru. A da. Napomena: u ratovima na prostoru biv\u0161e Jugoslavije postojali su logori.<\/p>\n
Druga stanica \u2013 Ludvigsburg<\/strong>. Centralna kancelarija za istragu zlo\u010dina za vreme nacisti\u010dke Nema\u010dke. Dokumenti su svuda oko mene, more dokumenata koji ukazuju na zlo\u010dine i po\u010dinioce. Dosta dokumenta sakupljeno je zahvaljuju\u0107i saradnji sa Poljskom i SSSR-om. Za uspehe kancelarije dobrim delom zaslu\u017ena je saradnja sa zemljama koje nisu Nema\u010dka. Saradnja je jako va\u017ena prilikom istrage, saradnja me\u0111u dr\u017eavama je ujedno i njihova re\u0161enost da zlo\u010din nema opravdanje i da zaslu\u017euje osudu, kako dru\u0161tava, tako i sudova.<\/p>\n Tre\u0107a stanica – Den Haag<\/strong> ili kako mi to jednostavno ka\u017eemo \u2013 Hag. Logi\u010dno je da je moj najve\u0107i utisak naravno poseta ICTY-u (Me\u0111unarodni krivi\u010dni tribunal za biv\u0161u Jugosalaviju). Najzanimljivije je svakako bilo prisustvo su\u0111enju Ratku Mladi\u0107u. Delilo nas je staklo. Su\u0111enje je u toku i morali smo biti tihi. Neverovatno da \u010dovek o kome u Srbiji pri\u010de idu \u201cod heroja do zlo\u010dinca\u201d, sedi tu, gotovo ispred mene. Kada me je nekako pro\u0161la prvobitna tahikardija, gledala sam ga kako sedi, tako starog i posve\u0107enog svom procesu, a previ\u0161e ljudi je izgubilo sve zbog njegovih postupaka. Tu mu je mesto, treba da odgovara. Nadam se da ho\u0107e, makar pravno, jer \u0161to se moralne strane ti\u010de – \u010dini mi se da on sebe veoma visoko kotira. To je opet samo moja impresija.<\/p>\n Poslednje predavanje u Hagu me je razoru\u017ealo, nateralo na razmi\u0161ljanje i dalo smisao celom putovanju. Zasto je ispravno ili pogre\u0161no da za zlo\u010dine koji su se desili i koji su vr\u0161eni bilo gde, a na\u0161a zemlja je ume\u0161ana, ka\u017eemo: Ne u moje ime! Shvatila sam da \u0107u to uvek govoriti.<\/p>\n Ne u moje ime:<\/strong> jer time iskazujem najdublje mogu\u0107e neslaganje sa bilo kojim vidom zlo\u010dina nad ljudima.<\/p>\n Ne u moje ime:<\/strong> jer ne postoji razlog kojeg bih ose\u0107ala ovu neobi\u010dnu, nametnutu (od strane onih koji su ih \u010dinili u ime srpstva) odgornost za strahote koje su u\u010dinjene drugima.<\/p>\n Ne u moje ime:<\/strong> jer smo se na\u0161li u situaciju da ljudi na prostoru biv\u0161e Jugoslavije mrze jedni druge (jer smatraju da je u njihovo ime ra\u0111eno sve \u0161to je ra\u0111eno), a ne samo one koji su bili ume\u0161ani u \u010dinjenje zlo\u010dina.<\/p>\n Ne u moje ime:<\/strong> i ne u ime pregr\u0161t predivnih ljudi koje poznajem \u0161irom Balkana. Ne u na\u0161e ime, jer mi ne \u017eelimo ovakvu najavu nikada.<\/p>\n Pravda i proces rekonsilijacije su tu da se pro\u017eimaju. Pomirenje je potrebno. Isti slu\u010daj kao i sa su\u0111enjima. Imamo jo\u0161 puno godina ispred nas. Ovaj proces traje dugo i te\u017eak je. Dvadeset godina je, na\u017ealost, malo. Ni drugima nije i\u0161lo glatko. I bilo je svega (re\u010denica posve\u0107ena fanovima pore\u0111enja). Svaka situacija je posebna i ne postoji univerzalno savr\u0161eno re\u0161enje. Tu smo da na\u0111emo svoj. Naravno, u\u010de\u0107i od drugih. A u\u010denje i preslikavanje nije isto.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Prva stanica \u2013 Dahau. Uvek imam neku vrstu moralne dileme da li je u redu radovati se poseti gradova koji su simboli velikih kr\u0161enja ljudskih prava, ali je svakako u redu radovati se u\u010denju i \u0161irenju znanja o doga\u0111ajima iz pro\u0161losti koji \u0107e nam pomo\u0107i da bolje razumemo sada\u0161njost u kojoj \u017eivimo i da se pona\u0161amo onako kako bi trebalo, ako se to tako mo\u017ee re\u0107i. ","protected":false},"author":13,"featured_media":1820,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[2],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n