Prvi deo na\u0161eg putovanja je obuhvatao boravak u Nema\u010dkoj i upoznavanje sa njenim ratnim nasle\u0111em kroz brojne posete i predavanja. Izdvojila bih posetu Memorijalnom centru Dahau, koja je najvernije pribli\u017eila sve ono o \u010demu smo do tada govorili. Hodanje po istim prostorijama u kojima su nekada bile zato\u010dene i mu\u010dene \u017ertve Drugog svetskog rata, sna\u017enije nego i\u0161ta drugo pri\u010da pri\u010du o u\u017easima koje je taj rat doneo.<\/p>\n
Ne mogu a da ne pomenem i spomenik koji se nalazi u Memorijalnom centru Dahau, odmah pored krematorijuma, a koji prikazuje ponosnog zatvorenika kako stoji uzdignute glave. Upravo taj spomenik predstavlja simbol neuspeha da se \u017ertvama otme dostojanstvo, \u010dast i individualnost.<\/p>\n
Tokom boravka u Nema\u010dkoj imali smo i brojna predavanja \u010dija je tema naj\u010de\u0161\u0107e bila usmerena na su\u0111enja posle Drugog svetskog rata, kao i na posleratnu reakciju nema\u010dkog dru\u0161tva. Kao studentkinji zainteresovanoj za me\u0111unarodno humanitarno pravo, ta predavanja su mi bila posebno zna\u010dajna. Imali smo prilike da se uverimo u te\u017einu tog procesa, da uvidimo gre\u0161ke koje su napravljenje, kao i da pratimo proces sprovo\u0111enja tranzicione pravde od kraja rata do danas. Nema\u010dka u na\u0161em dru\u0161tvu predstavlja uzor i model na koji se treba ugledati, i bilo je veoma korisno videti da to nije uvek bio slu\u010daj. S druge strane, bilo je posebno zanimljivo u\u010diti o samim korenima me\u0111unarodnog humanitarnog prava i prvim su\u0111enjima SS oficirima pred me\u0111unarodnim sudovima. Upravo se tu moglo videti koliko je \u010ditava jedna grana prava evoluirala u predhodnih 70 godina.<\/p>\n
Drugi deo putovanja je podrazumevao boravak u Hagu i uglavnom je bio vezan za posete Me\u0111unarodnom krivi\u010dnom tribunalu za biv\u0161u Jugoslaviju. Studentima sa Balkana je ovo bilo jedno posebno pou\u010dno i emotivno iskustvo, s obzirom da je nasle\u0111e ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji obele\u017eilo ve\u0107i deo na\u0161eg detinjstva. Boravak u prostorijama Tribunala, razgovor sa tu\u017eiocima, sudijama i predstavnicima programa za za\u0161titu svedoka \u2013 zaista pru\u017eaju jednu potpuno novu perspektivu, kakvu do sada nismo imali prilike da vidimo.<\/p>\n
Ukupan utisak posete Tribunalu jeste da smo odatle iza\u0161li sa mno\u0161tvom novih i zna\u010dajnih informacija koje nismo mogli da dobijemo kod ku\u0107e, u medijima, na fakultetima… A ako smo mi, studenti zainteresovani za temu tranzicione pravde i suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, bili neinformisani, kakvo je onda stanje sa ostalim gra\u0111anima zemalja biv\u0161e Jugoslavije kojih se jedan ovakav tribunal najvi\u0161e ti\u010de?<\/p>\n
Summa summarum, ovo je bilo jedno zna\u010dajno iskustvo i iskreno se radujem drugoj fazi programa. I ne, ovo zaista nije fraza. Nau\u010dila sam mnogo, upoznala sjajne ljude, proslavila ro\u0111endan na relaciji Dahau \u2013 \u0160tudgart, dobila \u010destitke i ro\u0111endanske pesme na pet razli\u010ditih jezika i vratila se ku\u0107i sa \u017eeljom da ponovo obi\u0111em sva ta mesta. Nisam jo\u0161 uvek do\u0161la do odgovora na pitanje ima li pravde bez pomirenja, ali sam do\u0161la do jo\u0161 jednog pitanja – ima li pomirenja bez pravde? A dok ima pitanja ima i \u017eelje za u\u010denjem.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"U novembru ove godine sam imala priliku da budem u\u010desnica prvog dela programa pod nazivom \u201cPravda bez pomirenja?\u201d. Da, tu je znak pitanja. Dobro ste primetili. Centralna tema programa jeste da kroz ovu, kao i budu\u0107e faze (koje podrazumevaju posete Francuskoj, Srbiji i Kosovu) do\u0111emo do odgovora na pitanje ima li, u postkonfliktnim dru\u0161tvima, pravde bez pomirenja.","protected":false},"author":8,"featured_media":1816,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[2],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n