Rezolucija je zvani\u010dno usvojena na sednici GS UN-a, odr\u017eanoj u Njujorku 23. maja 2024. godine. Za usvajanje poslednjeg nacrta teksta rezolucije glasalo je 84 dr\u017eave, dok je protiv usvajanja rezolucije bilo je 19, uz suzdr\u017eanih 68 dr\u017eava. Predstavnici\/e vlasti Srbije su od samog po\u010detka bila protiv usvajanja kako po\u010detnog tako i finalnog teksta rezolucije, nastoje\u0107i da uvere gra\u0111ane Srbije da je razlog za to zanemarivanje srpskih \u017ertava u tekstu rezolucije tokom rata devedesetih na prostoru Bosne i Hercegovine. Ono \u0161to se najilustrativnije desilo na sednici GS UN-a jeste isticanje i no\u0161enje srpske zastave od strane predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Postavlja se pitanje da li je zastava imala ulogu pla\u0161ta heroja Srbije dana\u0161njice, ili krpe koja bi trebalo da o\u010disti tragove prolivene krvi.<\/p>\n
Iako je predlog za dono\u0161enje Rezolucije proistekao iz te\u017enje za progla\u0161enjem 11. jula kao Me\u0111unarodnog dana se\u0107anja na genocid u Srebrenici, se\u0107anje na zlo\u010din, kao i uva\u017eavanje patnje svih \u017ertava toga zlodela, u Srbiji se nedeljama \u0161irio narativ o poku\u0161aju predstavljanja srpskog naroda kao genocidnog, iako se u samoj Rezoluciji to nigde ne spominje. Niti Srbi, niti bilo koji drugi narod jer nije narod taj \u010dija je zapovest postala ubojita.<\/p>\n
Sama Rezolucija ne donosi sa sobom nikakva pravni zna\u010daj. Njenim usvajanjem se ne odlu\u010duje da li je to bio ili nije bio genocid. O tome jeste li ili nije genocid, davno je presu\u0111eno, ne od strane UN-a, ve\u0107 od strane Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju. Za izvr\u0161enje genocida, presu\u0111eno je individualnim krivcima koji su komandovali vojskom ili bilo direktno ume\u0161ani u njeno delovanje. Ta krivica nije koletivna, ve\u0107 individualna. Postoji \u0161est Ha\u0161kih presuda kojima su osu\u0111eni direktno ljudi pod \u010dijem se rukovodstvom po\u010dinio genocid. Izme\u0111u ostalih, osu\u0111en je Ratko Mladi\u0107, na\u010delnik general\u0161taba Vojske Republike Srpske tokom 1992-1995, kao i tada\u0161nji predsednik Republike Srpske, Radovan Karad\u017ei\u0107, kom je kao i Mladi\u0107u presu\u0111ena do\u017eivotna kazna zatvora. Pored dostizanja pravde, ove presude bi trebalo da podsete da ovi ljudi jesu ratni zlo\u010dinci, a ne narodni heroji, kakvim se danas u narodu naj\u010de\u0161\u0107e predstavlju. Zabrana veli\u010danja ratnih zlo\u010dinaca odgovornih za genocid u Srebrenici je jo\u0161 jedna od bitnih stvari koja se posti\u017ee usvajanje ove Rezolucije.<\/p>\n
Ne postoji narod koji je u svojoj sr\u017ei genocidan niti se takav narod mo\u017ee stvoriti. Nastanak straha od prebacivanja na kolektivnu krivicu mogu\u0107e je stvoriti u narodu u kom je jedna od najja\u010dih spona identiteta nacionalnost. Gubljenje ili u ovom slu\u010daju svaljivanje krivice zbog ne\u010dijeg identiteta kao genocidnog, stvara nemir u \u010doveku. Taj nemir zamagljuje put ka uvi\u0111anju ko ga zapravo naziva genocidnim narodom. A to \u010dini upravo onaj koji stoji i danas, a nekad je stajao uz te pojedince koji su komandovali vladavinom terora. Jednom davno \u010dula sam re\u010denicu \u201eGenocid je zlo\u010din dr\u017eave i njenih institucija\u201d, pa ako ve\u0107 \u017eelimo da pri\u010damo o kolektivnoj odgovornosti, nek je usmere po dr\u017eavnim institutucijama koje su ga podr\u017eale, a dozvole narodu da di\u0161e bez straha od pripisivanja krivice njegovom, u Srbiji, \u010desto najistaknutijem delu identiteta.<\/p>\n
Da li mislim da smo usvajanjem rezolucije korak bli\u017ee miru? U nekom paralenom univerzumu, mo\u017eda i da. Na na\u0161em, samo na oko lepom brdovitom Balkanu, ne. Od kad se po medijima po\u010dela da provla\u010diti ideja o usvajanju Rezolucije, kao da je podstakuta sva mr\u017enja sveta u Srba. Svaka naslovna stranica doma\u0107ih tabloida imala je nedeljama iste naslove : \u201cHo\u0107e nas okriviti za genicidan narod\u201d, \u201cSvi su protiv Srbije\u201d… Ovakvi naslovi svakog dana lako su, na davno obra\u0111enom tlu, pogodnom za sejanje straha, brzo urodili plodom. Iako rezolucija nikako ne doti\u010de taj narod, ne ugro\u017eava ili okrivljuje, na\u0161li su se prozvanim i ugro\u017eenim. Mediji sa nacionalnom frekvencijom, koji su sejali stah tokom devedesetih u narodu Srbije, danas u istom maniru neta\u010dno predstavljaju \u0161ta Rezolucija zapravo ne sadr\u017ei.<\/p>\n
Ali ko \u0107e to da mu ka\u017ee, od koga da \u010duje, kako da preispita svoje mi\u0161ljenje jer je nau\u010den da vlast radi u njegovu korist, a ne u produbljivanje sopstvenog d\u017eepa i ostvarivanje ciljeva prethodnika?<\/p>\n
Ose\u0107aj gubitnika ili ose\u0107aj pobednika nije ne\u0161to \u0161to u ovom trenutku ima bilo kakvog smisla. Takav do\u017eivljaj situacije samo je podsmeh u lice majki, sestara i \u0107erki \u010diji su sinovi, bra\u0107a i o\u010devi ubijeni. Ne sme se dozvoliti da budu zaboravljeni. Najmanje \u0161to se mo\u017ee u\u010diniti jeste priznavanje njihove patnje. Staza ka potpunom nepo\u0161tovanju pre\u017eivelih \u017ertava utabana je negiranjem zlo\u010dina, kao poslednjem koraku potpunog izvr\u0161avanja genocida, jer zaboravljanjem na postojanje jednog naroda, taj narod biva ve\u010dno izbrisan. Rezolucija te\u017ei da patnja svake pre\u017eivele \u017ertve bude prepoznata, i da \u017ertve \u010diji su \u017eivoti nasilno prekinuti ne padnu u zaborav.<\/p>\n
Negiranjem genocida ne\u0107e se osloboditi po\u010dinioci zlo\u010dina. Negiranje genocida ne\u0107e sprati krv. Negiranje genocida razori\u0107e u sr\u017ei vrednost jednog dru\u0161tva.<\/p>\n
Gledaju\u0107i kolone automobila sa barjacima sa srpskom zastavom, natpise po gradovima “Mi nismo genocidan narod”, u glavi mi se postavljuaju dva pitanja.<\/p>\n
Da li je neko od tih ljudi, pre mahanja zastavom, pro\u010ditao \u0161ta zapravo pi\u0161e u Rezoluciji? U prvi mah, izgleda kao da su ljudi po sopstvenom naho\u0111enju iza\u0161li na ulice. I kako im, zaboga, uvek po\u0111e za rukom da me\u0111u ljude poture samo jedan narativ? Onaj narativ koji \u0107e ih zaraziti velikim strahom. Onaj narativ koji \u0107e zamaskirati ulogu politi\u010dke vlasti. Vlast doliva ulje na vatru kroz medije i obi\u010dan mali \u010dovek, po\u010dinje da se boji \u0161to \u0107e tamo neka velika sila da stavi ljagu na njegovo ime.<\/p>\n
Ne\u0107e.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Predlog za rezoluciju Generalne skup\u0161tine Ujedinjenih nacija (GS UN) o se\u0107anju na genocid u Srebrenici do\u0161la je na predlog Nema\u010dke i Ruande, kojima se naknadno pridru\u017eilo vi\u0161e od 30 dr\u017eava \u010dlanica ove organizacije.","protected":false},"author":66,"featured_media":17029,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[2],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n