Iako u ove tri dr\u017eave ne postoji sistemska tortura, na \u017ealost moramo da konstatujemo da su brojni pojedina\u010dni slu\u010dajevi torture i zlostavljanja, koji su se dogodili u pro\u0161losti, ostali neistra\u017eeni a po\u010dinioci neprocesuirani. Ni u jednoj od tri dr\u017eave jo\u0161 uvek nisu razvijeni adekvatni mehanizmi za podr\u0161ku \u017ertvama torture. \u017drtvama torture treba rehabilitacija, a dr\u017eave i dru\u0161tva moraju to \u017ertvama omogu\u0107iti i stvoriti mehanizme efikasne podr\u0161ke u procesu ponovnog uspostavljanja dostojanstvenog \u017eivljenja.<\/p>\n
Inicijativa mladih za ljudska prava CG je registrovala vi\u0161e slu\u010dajeva torture gde nadle\u017ene dr\u017eavne institucije nisu sprovele brze, efikasne i delotvorne istrage koje bi dovele do sankcionisanja svih prekr\u0161ilaca ljudskih prava. Registrovani su i slu\u010dajevi dugog trajanja sudskih postupaka po prijavama za zlostavljanje i nehumano postupanje ili ka\u017enjavanje. Nadle\u017ene institucije, a pre svega tu\u017eila\u0161tva, nisu brzo, efikasno i delotvorno istra\u017eila sve navode o kr\u0161enju ljudskih prava od strane slu\u017ebenika policije. Poslednja presuda Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Crnu Goru Mili\u0107\/Nikezi\u0107 pokazala je da u Crnoj Gori jo\u0161 uvek nisu stvoreni mehanizmi koji bi garantovali sprovo\u0111enje efikasne istrage i sankcionisanje svih prekr\u0161ilaca ljudskih prava. A to je prvi korak ka ponovnom uspostavljanju dostojanstva kod \u017ertava.<\/p>\n
U Albaniji, pitanje rehabilitacije \u017ertava torture i ne\u010dove\u010dnog postupanja predstavlja kompleksnu stvarnost s kojom se jo\u0161 uvek nismo u potpunosti pozabavili. Populaciju \u017ertava torture i ne\u010dove\u010dnog postupanja u Albaniji \u010dini me\u0161avina \u017ertava biv\u0161eg komunisti\u010dkog re\u017eima i \u017ertava savremenog nasilja. Procenjuje se da je vi\u0161e od 40 hiljada ljudi bilo izlo\u017eeno torturi i ne\u010dove\u010dnom postupanju tokom komunisti\u010dkog re\u017eima, i da su oko dve hiljade njih jo\u0161 uvek me\u0111u \u017eivima. Oblici nasilja koje su trpeli bili su produ\u017een pritvor, prinudan rad i razli\u010diti oblici torture i nehumanog postupanja. Iako nije mogu\u0107e dati precizne podatke o broju \u017ertava torture i ne\u010dove\u010dnog postupanja, monitoring ARCT-a u periodu od 2010. do 2014. identifikovao je oko 1795 ljudi, koji su navodno bili izlo\u017eeni nasilju tokom hap\u0161enja, transporta ili tokom policijskog pritvora. \u010clan 14 Konvencije protiv torture (CAT) garantuje \u017ertvama torture pravo na nadoknadu, uklju\u010duju\u0107i i fer i adekvatnu nadoknadu i sredstva za kompletnu rehabilitaciju. Ovo pravo nedavno je bilo temeljno elaborirano u CAT-ovim Op\u0161tim komentarom #3, koji propisuje da usluge rehabilitacije moraju biti na raspolaganju, da moraju biti dostupne, adekvatne i da im je mogu\u0107e brzo pristupiti. Tokom drugog ciklusa UPR-a u Albaniji, formulisane su posebne preporuke albanskim dr\u017eavnim zvani\u010dnicima, koje uklju\u010duju \u201eintegrisanje specijalisti\u010dke i holisti\u010dke usluge rehabilitacije u sklopu javnog zdravstvenog sistema”.<\/p>\n
Najve\u0107i probem kaznenog sistema u Srbiji je prebukiranost zatvora. O\u010dekivalo se da \u0107e se ostvariti zna\u010dajni rezultati Strategijom za smanjenje prebukiranosti u zatvorima u Srbiji od 2010. do 2015. godine, ali se to nije dogodilo. Srbija se i dalje suo\u010dava sa velikim problemom popunjenosti kapaciteta u kaznenim institucijama. Prebukiranost je velika ne samo u spavaonama ve\u0107 i u ostalim prostorijama koje su zatvorenicima na raspolaganju, poput sala za rekreaciju, dnevnih boravaka, itd. Iako je bilo nekih ulaganja u proteklih nekoliko godina \u2013 obnavljanje sanitarnih instalacija, popravka krovova, itd \u2013 stanje u zatvorskim ustanovama i dalje je lo\u0161e. Stanje higijene je daleko od adekvatnog, velikim delom zbog velikog broja zatvorenika i zgrada koje propadaju. Oba zatvora su lo\u0161e i neadekvatno opremljena name\u0161tajem, posteljinom, madracima, itd. Kapaciteti kojima danas raspola\u017eu kaznene institucije su 9.000 mesta, dok u zatvorima u Srbiji trenutno ima 10.500 lica. Srbija nastoji da omogu\u0107i svakom zatvoreniku prostor od \u010detiri kvadratna metra, u skladu sa pravilima EU, dok je svega jedan metar kvadratni danas na raspolaganju po jednom zatvoreniku. Iako su ostvareni zna\u010dajni rezultati kroz odluke o uslovnom otpustu 2014. godine (20% ukupnog broja otpusta, bili su uslovni otpust a izre\u010deno je 1.566 alternativnih sankcija koje ne podrazumevaju odlazak u zatvor), i dalje je mogo ciljeva koje bi trebalo ostvariti.<\/p>\n
\u017delimo i da najavimo da \u0107emo u projektu \u201eIzgradnja dru\u0161tva bez torture i neka\u017enjivosti na Zapadnom Balkanu”, koji je podr\u017ean od strane Evropske unije snimiti dokumentarni film sa bitnim aspektima u borbi protiv torture u tri dr\u017eave. Na ovaj na\u010din partnerske organizacije se pridru\u017euju globalnoj kampanji za podr\u0161ku \u017ertvama torture.<\/p>\n
Koordinatori na projektu<\/p>\n