Ozbiljno naru\u0161eni krajem osamdesetih godina pro\u0161log veka, odnosi izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine se vrlo sporo i uz brojne prepreke ponovo grade. Osnovu ovog procesa postavili su umetnici, nezavisni intelektualci i aktivisti za ljudska prava \u2013 oni koji su retko optere\u0107eni interesima svakodnevne politike i ne ustru\u010davaju se da otvoreno govore o problemima dru\u0161tva u kojem \u017eive. Zahvaljuju\u0107i njima, komunikacija me\u0111u pojedinim srpskim i albanskim krugovima nikada nije ni prestala.<\/p>\n
U misiju smanjenja distance izme\u0111u albanskog i srpskog dru\u0161tva, uklju\u010deni su i pojedini mediji, slobodoumni novinari koji se svojim izve\u0161tavanjem suprotstavljaju diskursima koji vi\u0161e oslikavaju potrebe vlade, nego samu stvarnost. Nakon prestanka sukoba, na po\u010detku u vrlo skromnom broju, put Beograda i Pri\u0161tine krenuli su i neki mladi ljudi koji su \u201ena drugu stranu\u201d odlazili sa \u017eeljom da, upoznaju\u0107i svoju generaciju, ru\u0161e zidove postavljene u njihovom okru\u017eenju.<\/p>\n
Danas se komunikacija na relaciji Beograd-Pri\u0161tina u nekim krugovima nesmetano odvija, uprkos jo\u0161 uvek dominantnom uverenju da je tako ne\u0161to ne samo nepotrebno, ve\u0107 i nemogu\u0107e. Me\u0111utim, slabost do sada uspostavljenih veza le\u017ei u tome \u0161to je njihov uticaj na \u0161iru javnost jo\u0161 uvek nedovoljno sna\u017ean. I dalje se primeri dobre saradnje bele\u017ee kao novine i o njima se govori kao o izuzecima.<\/p>\n
Jedan takav izuzetak je i publikacija \u201ePerspektive multietni\u010dkog dru\u0161tva na Kosovu\u201d koja predstavlja pionirski korak u uspostavljanju akademske saradnje izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine. Ona je rezultat rada deset saradnika i saradnica Fakulteta politi\u010dkih nauka Univerziteta u Beogradu i Odeljenja politi\u010dkih nauka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Pri\u0161tini. Nastala je iz spontano uo\u010dene potrebe da se neke teme u vezi sa funkcionisanjem kosovskog politi\u010dkog sistema akademski obrade. Najve\u0107e zasluge za ovaj projekat nosi Stefan Surli\u0107, istra\u017eiva\u010d Centra za interdisciplinarne studije Balkana pri Fakultetu politi\u010dkih nauka. Na njegovu inicijativu okupljena je grupa mladih saradnika fakulteta u Beogradu koji su iskazali interes za istra\u017eivanjem politi\u010dkog i dru\u0161tvenog \u017eivota na Kosovu. U\u010de\u0161\u0107em u ovom projektu, oni su po prvi put putovali na Kosovo, upoznali kolege iz Pri\u0161tine i aktivno se uklju\u010dili u sprovo\u0111enje nau\u010dnog istra\u017eivanja.<\/p>\n
Pregovori koje se u Briselu vode izme\u0111u predstavnika institucija iz Beograda i Pri\u0161tine pokazali su da postoje neke sfere \u017eivota za \u010diju normalizaciju je neophodan dogovor izvr\u0161nih vlasti. Me\u0111utim, pitanje koje se svakodnevno postavlja jeste kakav uticaj susreti dvojice premijera i njihovih timova imaju na normalizaciju odnosa izme\u0111u \u201eobi\u010dnih\u201d ljudi. Podaci koje bele\u017eimo u tekstovima koji su pred vama svedo\u010de o zastra\u0161uju\u0107e velikoj etni\u010dkoj distanci izme\u0111u Srba i Albanaca na Kosovu. Oni jesu\u00a0pora\u017eavaju\u0107i, ali se mogu iskoristiti i kao motivacija za jo\u0161 intenzivniji i dosledniji rad na smanjivanju postoje\u0107ih predsrasuda izme\u0111u dva naroda.<\/p>\n
Desetoro ljudi koji potpisuju tekstove koji su pred nama su napravili prve korake, ali i obavezali nas da razmi\u0161ljamo kako da doprinesemo intenziviranju komunikacije izme\u0111u univerziteta u Srbiji i na Kosovu, kao i o drugim vidovima institucionalizovane saradnje. Inicijativa mladih za ljudska prava veruje da trenutne dru\u0161tveno-politi\u010dke okolnosti otvaraju prostor da spisak formalnih oblika saradnje postane du\u017ei i sadr\u017eajniji od onog koji bele\u017ei inicijative realizovane na nezvani\u010dnim nivoima.<\/p>\n
Uspostavljanje prvih koraka saradnje akademske zajednice Kosova i Srbije pomogla je Ambasada Velike Britanije u Srbiji. Sa nestrpljenjem o\u010dekujemo da se ovakvi i sli\u010dni projekti realizuju od novca izdvojenog iz dr\u017eavnog ili bud\u017eeta samih fakulteta. Time bi akademska saradnja izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine bila uvr\u0161tena u redovne fakultetske aktivnosti kojima se ne pridaje ekskluzivni karakter.<\/p>\n
Uprkos pregovorima sa dekanima u Beogradu i Pri\u0161tini koji su trajali du\u017ee od godinu dana, na ovoj publikaciji ne stoji logo nijednog od fakulteta. Ni na jednoj strani nije bilo politi\u010dke hrabrosti da se stane iza inicijative mladih akademskih radnika i prepozna njihova potreba za uspostavljanjem zvani\u010dnih kanala komunikacije sa kolegama iz okru\u017eenja. Me\u0111utim, ova grupa mladih ljudi to nije shvatila kao neuspeh, ve\u0107 podstrek da sa saradnjom nastave do trenutka kada \u0107e njihovi napori biti i akademski priznati.<\/p>\n