Pro\u0161log utorka sam napravila tajni plan kako da odem u Pri\u0161tinu, koji se sastojao od nala\u017eanja gde \u0107u da spavam, kako da na\u0111em pare, kako \u0107u da nateram roditelje da me puste. Ali odluka je done\u0161ena. Ja u petak sedam u autobus i odlazim u Pri\u0161tinu. I ni\u0161ta me ne zanima. Ni barikade, ni politika. Idem da vidim svoje prijatelje i prijateljice. Idem da pijem kafu i da izlazim.<\/p>\n
Kao i uvek, stvari se uvek same od sebe nameste. Dolazim u situaciju da prijateljima moram da obja\u0161njavam za\u0161to ne\u0107u spavati kod njih. Jer pored onih koje sam ja kontaktirala, neki su mi sami nudili da me ugoste, kada su \u010duli da dolazim.<\/p>\n
U petak ujutru sedam u autobus. Negde na pola puta dobijam poruku na fejsu: “Dobrodo\u0161la u svoj grad”. Ve\u0107 kod benziske pumpe me hvata euforija i ne mogu da spavam.<\/p>\n
U podne sti\u017eem u Pri\u0161tinu. Jesam sre\u0107na, ali sam potpuno svesna da je moja sre\u0107a iracionalna. Nalazim se sa grupom koja je do\u0161la iz Beograda (Viziting). Ne skidam osmeh sa lica. Gledam njih, oni gledaju mene. Ja se smejem i sebi sam sama sme\u0161na. U Pri\u0161tini sunce, lep dan. Ja u Pri\u0161tni.<\/p>\n
Uve\u010de sedimo u kafi\u0107u svi zajedno. Prilazi nam de\u010dko od 17 godina koji prodaje cigare. Kada je shvatio da smo iz Beograda, po\u010dinje da nabraja imena narodnjaka koje zna i da pri\u010da o bratsvu i jednistvu.<\/p>\n
Sedam u taxi sa “dobro ve\u010de.”<\/p>\n
Slede\u0107eg dana u parku nas zaustavlja \u010dovek sa pitanjem: odakle ste vi? Iz Beograda, odgovaramo. Ka\u017ee nam \u010dovek: divno \u0161to ste do\u0161li, ba\u0161 lepo.<\/p>\n
Uve\u010de, u klubu smo svi malo pijani, u pozadini ide Dubioza.<\/p>\n
Ja sedim i gledam. I Srbe i Albance. Pri\u010daju, smeju se. Piju tekilu. Prolaze razni ljudi pored nas, niko ne obra\u0107a pa\u017enju na kom jeziku pri\u010damo. I shvatam da je Pri\u0161tina i dalje ista. Ali da bi to ostala, mi svi zajedno moramo da se borimo protiv onih koji to \u017eele da promene. Protiv svakoga ko \u017eeli da nas posva\u0111a. Ko nam ka\u017ee da se mi razlikujemo i da ne smemo da se dru\u017eimo. Svako ko vam ka\u017ee da nije bezbedno da idete u Pri\u0161tinu\/Beograd la\u017ee.<\/p>\n
Jer ja da sam odlu\u010dila da se pla\u0161im, ja bih propustila sve ovo. Propustila bih Pri\u0161tinu. Ali ne ko grad, ne kao politiku. Propustila bih da svoj \u017eivot pobolj\u0161am. Jer tek kada upoznam sve, ja mogu da upoznam sebe. A Pri\u0161tina jeste deo mene.<\/p>\n
Sada shvatam da mi je \u017eao svih onih koji se pla\u0161e, jer ne znaju \u010dega se pla\u0161e. \u017dao mi je \u0161to nikada ne\u0107e djuskati u Pri\u0161tini uz Dubiozu i time shvatiti da su se ustvari pla\u0161ili bez razloga.<\/p>\n
“Toliko je stvari bilo u \u017eivotu kojih smo se bojali. A nije trebalo – trebalo je \u017eiveti.” – Ivo Andri\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Dugo nisam bila Pri\u0161tini, predugo. I stalno odla\u017eem taj put, \u010das nemam para, nikada nema vremena, moram da u\u010dim i tako u nedogled. Zaboravila sam \u0161ta zna\u010di spakovati kofer u petak i oti\u0107i u Pri\u0161tnu za vikend, pa tek u ponedeljak razmi\u0161ljati o posledicama. A istina je da nisam imala dovoljno hrabrosti da odem. Svesno zbog svih ve\u0107 re\u010denih stvari. Nesvesno zbog straha da to nije Pri\u0161tina u koju sam uvek i\u0161la. Mislila sam da su se stvari promenile i da sam se ja promenila.","protected":false},"author":5,"featured_media":255,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[2],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n