{"id":1340,"date":"2015-06-04T17:45:42","date_gmt":"2015-06-04T17:45:42","guid":{"rendered":"https:\/\/yihr.rs\/?p=1340"},"modified":"2015-06-08T14:04:28","modified_gmt":"2015-06-08T14:04:28","slug":"institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/","title":{"rendered":"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih"},"content":{"rendered":"

I sesija –\u00a0<\/strong>Za\u0161to nam je potrebna regionalna saradnja?<\/strong><\/p>\n

Od avgusta 2014. godine na nivou regiona Zapadnog Balkana (zemalja biv\u0161e Jugoslavije i Albanije) govori se o institucionalizaciji programa razmene za mlade i uspostavljanju kanala za intenzivniju komunikaciju mladih iz postkonfliktih zemalja. \u201eMinistarstvo omladine i sporta Republike Srbije je uklju\u010deno u zagovaranje osnivanja Unije mladih Zapadnog Balkana u formatu koji uklju\u010duje vladine agencije u regionu, ali i nevladine organizacije\u201c, rekla je Sne\u017eana Kla\u0161nja<\/strong>, pomo\u0107nica ministra za omladinu i sport, na otvaranju konferencije \u201eRegion kakav treba da bude: Unapre\u0111enje regionalne saradnje mladih\u201c<\/strong>.<\/p>\n

Kla\u0161nja je dodala da posebno mesto u zagovara\u010dkim naporima imaju i krovni savezi mladih i da njeno ministarstvo intenzivno sara\u0111uje sa Krovnom organizacijom mladih Srbije. \u201eZa ovaj proces postoji podr\u0161ka iz zemalja u regionu, ali i Saveta Evrope. Sve ovo se radi sa ciljem da Balkan bude prosperitetan i miran\u201c, kazala je Kla\u0161nja i napomenula da postoji plan da se do avgusta ove godine i konferencije o Zapadnom Balkanu koja \u0107e se odr\u017eati u Be\u010du pripremi koncept za budu\u0107u Uniju mladih Zapadnog Balkana. \u201eOd toga nas deli mnogo razgovora, tribina i saradnje. Potrebno je definisati strukturu, bud\u017eet i ostale detalje. Posebna pa\u017enja se posve\u0107uje uklju\u010divanju regiona u proces kako bi se izbegla situacija u kojoj se osnivanje Unije mladih name\u0107e iz jedne zemlje\u201c, zaklju\u010dila je Sne\u017eana Kla\u0161nja.<\/p>\n

Osnivanje Unije mladih Zapadnog Balkana prvi put je pomenuto pro\u0161le godinu u Berlinu, na konferenciji na kojoj su se okupili premijeri zemalja iz regiona. Glavna inspiracija za Uniju mladih proistekla je iz iskustva Francusko-nema\u010dke kancelarije za mlade (OFAJ) koja je 1963. godine osnovana na inicijativu \u0160arl de Gola i Konarda Adenauera. \u201eNakon Drugog svetskog rata Francuska i Nema\u010dka su se suo\u010davale sa nasle\u0111em neprijateljskih odnosa koji su bili vidni u istorijskim narativima, politi\u010dkom diskursu, knji\u017eevnosti, ali su preno\u0161eni i sa kolena na koleno u porodicama. Bilo je jasno da se ne\u0161to moralo uraditi kako bi se postoje\u0107a mr\u017enja prevazi\u0161la\u201c, kazao je Frank Moravic (Frank Morawietz)<\/strong>, predstavnik Francusko-nema\u010dke kancelarije za mlade. On je objasnio da su prve korake ka zbli\u017eavanju dva naroda napravile nevladine organizacije koje su insistirale na procesu suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, odmah nakon Drugog svetskog rata. Konkretno, to su pokrenuli Francuzi koji su pre\u017eiveli zato\u010deni\u0161tvo u nacisti\u010dkim logorima.<\/p>\n

\"IMG_0198\"<\/a><\/p>\n

Za 52 godine u OFAJ-ovim programima u\u010destvovalo je preko osam miliona u\u010desnika. Sa njima se radilo kako bi od najranijih uzrasta mladi razumeli razlike izme\u0111u Nemaca i Francuza, ali i korene ranijih sukoba. Kancelarija i dalje funkcioni\u0161e, a od 2000. godine prisutna je i na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. Kroz programe OFAJ-ove Inicijative za jugoisto\u010dnu Evropu pro\u0161lo je vi\u0161e od deset hiljada mladih iz Nema\u010dke, Francuske i zemalja Zapadnog Balkana. Prema re\u010dima Moravica, svrha ovih programa jeste da mladi Nemci i Francuzi u\u010de o Balkanu, ali i da u\u010de o njima samima, o tome kako ih ljudi sa Balkana vide. Dodatno, ideja je i da se iskusto suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u Nema\u010dke i Francuske posle Drugog svetskog rata podeli sa mladima iz biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n

Frank Moravic je najavio da \u0107e Francusko-nema\u010dka kancelarija za mlade po\u010detkom juna u Sarajevu organizovanti konferenciju povodom proslave 15 godina rada na Balkanu na kojoj \u0107e se, osim organizacija civilnog dru\u0161tva iz regiona sa kojima OFAJ sara\u0111uje, okupiti i predstavnici vlada. Ovaj doga\u0111aj je va\u017ean jer vlade Nema\u010dke i Francuske, kao i Francusko-nema\u010dka kancelarija za mlade \u017eele da iska\u017eu podr\u0161ku osnivanja znani\u010dnog mehanizma za razmenu mladih u zemljama biv\u0161e Jugoslavije i Albaniji.<\/p>\n

Intenziviranje dobrosusedskih odnosa izme\u0111u Nema\u010dke i Francuske, kao i razvijanje saradnje izme\u0111u dve zemlje na vi\u0161e nivoa omogu\u0107ilo je osnivanje Evropske zajednice, koja \u0107e kasnije prerasti u Evropsku uniju. Jedna od su\u0161tinskih vrednosti Evropske unije jeste regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi. Stoga EU institucije na mnogo na\u010dina podr\u017eavaju inicijative koje podsti\u010du regionalnu saradnju, pa samim tim i saradnju mladih u regionu biv\u0161e Jugoslavije. Ovo su re\u010di Nade\u017ede Drami\u0107anin<\/strong> iz Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. \u201ePolitika pomirenja je temelj Evropske unije i stoga EU podr\u017eava ovakve inicijative. S obzirom da i danas postoje nesuglasice i sukobi na Balkanu, va\u017eno je da se radi na unapre\u0111enju dobrosusedskih odnosa\u201c, dodala je Drami\u0107anin.<\/p>\n

\"IMG_0231\"<\/a><\/p>\n

Na tragu razgovora o tenzijama u regionu, Marija Bulat<\/strong> iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) je podsetila na to da je pro\u0161lo 20 godina od Dejtonskog sporazuma, ali da ohrabruje \u010dinjenica da mladi nisu \u010dekali tih 20 godina, ve\u0107 su radili na unapre\u0111enju interakcije, dijaloga i saradnje. \u201eMladi imaju potrebu za regionalnom saradnjom, a sada tra\u017ee podr\u0161ku od vlada za ovu potrebu\u201c, kazala je Bulat i dodala da je institucionalna podr\u0161ka u ovom procesu va\u017ena kako bi se obezbedila odr\u017eivost programa razmene. \u201eDa bi proces institucionalizacije razmene mladih postao op\u0161te prihva\u0107en, on mora postati deo sistema. KOMS nikako ne misli da ovaj proces treba da bude ispolitiziran, ve\u0107 osnovan uz podr\u0161ku vlada. Opasnost od politizacije se mo\u017ee obezbediti uklju\u010divanjem civilnog sektora u proces formiranja Unije mladih, ali i kasnije u njeno funkcionisanje\u201c, zaklju\u010dila je Marija Bulat i dodala da potrebe mladih iz ovog regiona moraju biti prioritet vlada u regionu, a ne da o tome vi\u0161e brinu vlade drugih zemalja, kao \u0161to je to bio slu\u010daj do sada.<\/p>\n

II sesija –\u00a0<\/strong>Primeri dobre prakse regionalne saradnje mladih na institucionalnom nivou<\/strong><\/p>\n

Osnivanjem Unije mladih Zapadnog Balkana ne\u0107e prestati da postoje dosada\u0161nje inicijative i programi razmene koji se sprovode na vaninstitucionalnom nivou. Ideja je da se regionalna saradnja iz vaninstitucionalnih okvira useli i u \u0161kole, fakultete, redovne aktivnosti lokalnih samouprava. Bilo bi nepravedno govoriti o institucionaliizaciji programa razmene u budu\u0107nosti, a ne pomenuti sve one programe koji se ve\u0107 sprovode, kako kroz \u0161kole i univerzitetsku saradnju, tako i kroz aktivnosti kancelarija za mlade. Ovo su neki od zaklju\u010daka izneti u okviru druge sesije ove konferencije.<\/p>\n

Aleksandra \u010camagi\u0107<\/strong> iz Gradske op\u0161tine Novi Beograd predstavila je program koji je pokrenut u jesen 2013. godine sa ciljem da se mladima sa ove op\u0161tine omogu\u0107i da upoznaju vr\u0161njake iz regiona. Nakon jednoglasne odluke u lokalnoj skup\u0161tini, poslata su pisma brojnim \u0161kolama u zemljama biv\u0161e Jugoslavije sa zahtevom da se razvije program za razmenu u\u010denika osnovnih \u0161kola. Kako je \u010camagi\u0107 navela, pozivu se odazvala po jedna \u0161kola iz Zagreba, Banje Luke i Skoplja, koje su u jesen 2014. godine u okviru jedne \u0161kolske nedelje ugostile 45 u\u010denika sa Novog Beograda. Kako bi dale ve\u0107i zna\u010daj ovim posetama, \u0161kole su programe razmene uklju\u010dile u svoje godi\u0161nje planove rada.<\/p>\n

\u201eOvaj program je izazvao veliku medijsku pa\u017enju, posebno nakon povratka u\u010denika ku\u0107ama. Tada su krenula pitanja o tome kako su se proveli, kako si bili primljeni, da li im se ne\u0161to desilo\u201c, objasnila je koordinatorka ovog projekta i time dala jo\u0161 jednu tezu u prilog \u010dinjenici da mediji uglavnom ne poma\u017eu u procesu razvijanja dobrosusedske politike, ve\u0107 se naj\u010de\u0161\u0107e svojim izve\u0161tavanjem fokusiraju na negativne vesti, podr\u017eavaju postoje\u0107e stereotipe i odr\u017eavaju \u017eivim sukobe na politi\u010dkom nivou.<\/p>\n

\u201eAko postoji volja, nije te\u0161ko raditi na programima rezmene u regionu. Sam predsednik op\u0161tine Aleksandar \u0160api\u0107 se zalo\u017eio za ovaj projekat i kontaktirao gradona\u010delnike u regionu\u201c, zaklju\u010dak je Aleksandre \u010camagi\u0107 koji govori u prilog tome da se trenutno ve\u0107ina programa razmene sprovodi zahvaljuji\u0107i individualnoj inicijativi pojedinaca i njihovom ube\u0111enju u zna\u010daj ovakvih programa.<\/p>\n

\"IMG_0248\"<\/a><\/p>\n

Da je individualna inicijativa neretko presudna za neke dobre projekte, govori i iskustvo festivala \u201eNa pola puta\u201c koji se ve\u0107 deset godina organizuje u U\u017ei\u010dkoj gimnaziji. Festival je nastao na inicijativu Ru\u017eice Marjanovi\u0107<\/strong>, profesorke knji\u017eevnosti, koja je \u017eelela da svoje u\u010denike upozna sa delima nekih pisaca iz regiona. \u201eMoja generacija je bila upoznata sa umetno\u0161\u0107u \u0161irom Jugoslavije, dok gimnazijalcima iz Srbije danas nijedno od imena sa prostora biv\u0161e Jugoslavije ni\u0161ta ne zna\u010di\u201c. Ovako je Ru\u017eica Marjanovi\u0107 pojasnila razloge za pokretanje festivala.<\/p>\n

Svake godine u aprilu regularna nastava u gimnaziji u U\u017eicu se na sedam dana zameni knji\u017eevnim programom, a umesto profesora za katedrom se na\u0111u pisci iz biv\u0161e Jugoslavije. Kroz ovaj projekat U\u017eice je ugostilo i vi\u0161e grupa mladih iz Sarajeva, nekih gradova u Hrvatskoj, ali i iz Pri\u0161tine. Ru\u017eica Marjanovi\u0107 posebnu vrednost ovog projekta vidi u tome \u0161to se on realizuje u okviru zvani\u010dnog programa \u0161kole. Ona ka\u017ee da je na po\u010detku postojao strah u institucijama, da nije bilo lako dobiti dozvole za realizaciju festivala, ali se organizatori bore da na\u0111u neku rupu u sistemu kako bi se festival realizovao svake godine.<\/p>\n

\u00a0\u201eMinistarstvo obrazovanja je jako va\u017eno jer predstavlja bastion druga\u010dijeg mi\u0161ljenja koje ne ohrabruje saradnju u regionu\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Ova profesorka knji\u017eevnosti smatra da je za uspe\u0161nu regionalnu razmenu mladih posebno va\u017eno uklju\u010diti Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja. \u201eMinistarstvo obrazovanja je jako va\u017eno jer predstavlja bastion druga\u010dijeg mi\u0161ljenja koje ne ohrabruje saradnju u regionu\u201c, kazala je Marjanovi\u0107 i podsetila da je obrazovnom sistemu potrebna su\u0161tinska reforma kako bi se u zvani\u010dnom programu preformulisali svi oni sadr\u017eaji koji inspiri\u0161u netrpeljivost prema susedima.<\/p>\n

Nasuprot predstavljenim inicijativama kroz koje se u\u010denici u nekim \u0161kolama u Srbiji upoznaju sa vr\u0161njacima iz regiona, koje funkcioni\u0161u zahvaljuju\u0107i li\u010dnoj inicijativi pojedinaca, postoje i oblici saradnje koji zbli\u017eavaju mlade koji su rezultat intenzivnije saradnje izme\u0111u zvani\u010dnih institucija. Re\u010d je o akademskoj saradnji na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. Brojni su primeri kako univerziteta, tako i pojedinih fakulteta \u0161irom Srbije, koji imaju potpisane sporazume o saradnji sa fakultetima iz regiona. Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu ima 17 potpisanih bilateralnih sporazuma o saradnji sa fakultetima iz Rijeke, Sarajeva, Skoplja, Osijeka, Ljubljane. Prema re\u010dima Kristine Iv\u0161i\u0107<\/strong>, koordinatorke Kancelarije za me\u0111unarodnu saradnju Filizofskog fakulteta, ve\u0107ina ovih sporazuma je rezultat saradnje pojedinih profesora koji su pokrenuli ovu saradnju. \u201eIako se sporazumi neretko potpisuju nakon uspe\u0161ne saradnje izme\u0111u profesora kao pojedinca, mi se trudimo da te sporazume odr\u017eimo \u017eivima i ne dozvolimo da oni zamru odlaskom njihovih inicijatora\u201c, objasnila je Iv\u0161i\u0107. Ona je predstavila nekoliko oblika akademske saradnje koji osim razmene studenata, podrazumevaju i saradnju profesora.<\/p>\n

Prema re\u010dima Iv\u0161i\u0107eve, naj\u010de\u0161\u0107i problemi sa kojima se suo\u010davaju jesu povezani sa nasle\u0111em pro\u0161losti, politi\u010dkim prilikama u regionu, ali neretko i oni finansijske prirode. Ona smatra da, uprkos tome, saradnju treba podsticati i individualnim primerima davati podstrek ovakvim inicijativama.<\/p>\n

III Sesija –\u00a0Civilno dru\u0161tvo kao va\u017ean faktor regionalne saradnje<\/strong><\/p>\n

Tre\u0107a sesija je bila posve\u0107ena brojnim inicijativama za regionalnu saradnju sprovedenim na vaninstitucionalnom nivou. Tokom ove sesije istaknuta je uloga civilnog dru\u0161tva u uspostavljanju inicijalnih koraka prekograni\u010dne saradnje u zemljama biv\u0161e Jugoslavije, koje su godinama gajile ideju saradnje sa dr\u017eavama koje su tokom devedesetih pro\u0161le kroz bolan proces razdru\u017eenja biv\u0161e Jugoslavije i krvave ratove.<\/p>\n

Kao dokaz da kultura najlak\u0161e prelazi granice, Vladimir Arsenijevi\u0107<\/strong> je govorio o festivalu KROKODIL koji od 2009. godine svakog maja na nekoliko dana u Beogradu okupi ceo region. Naziv ovog festivala opisuje njegovu prirodu – Knji\u017eevno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju. Arsenijevi\u0107 je istakao da su ovom festivalu prethodile brojne regionalne manifestacije i okupljanja, a on je uklju\u010den i u projekat koji se realizuju pod simboli\u010dnim nazivom \u201ePovratak kom\u0161ija\u201c (Return of neighbours). Uprkos jezi\u010dkoj barijeri, programi u koje je Arsenijevi\u0107 uklju\u010den realizuju se u Pri\u0161tini, Kosovskoj Mitrovici, pisci sa Kosova dolaze u studijske posete Beogradu.<\/p>\n

Na pitanje o saradnji sa institucijama prilikom realizacije projekata koji okupljaju regionalno stvarala\u0161tvo, Vladimir Arsenijevi\u0107 je istakao da je glavni problem njihovo nerazumevanje problema regionalne saradnje. \u201eSaradnja zavisi od li\u010dnog entuzijazma pojedinaca koji ne\u0161to iniciraju, kao i onih koji sede u institucijama i odlu\u010duju o podr\u0161ci ovakvim inicijativama\u201c, pojasnio je Arsenijevi\u0107.<\/p>\n

\"IMG_0407\"<\/a><\/p>\n

Iako je nekada bila na \u010delu Kulturnog centra Beograd i pomagala realizaciju brojnih projekata koji su dolazili iz nevladinog sektora, Mia David<\/strong>, koja je na konferenciji predstavljala Hartefakt, istakla je da danas u ovoj organizaciji zagovara nesaradnju sa institucijama kulture onakvim kakve su danas. Kao glavni razlog za takav stav navela je da institucije selektivno biraju koje su teme prihvatljive, a koje ne. Postoje\u0107a saradnja sa institucijama nije prirodna i de\u0161ava se na silu i u atmosferi straha. \u201eMora sistem iz korena da se menja, a ne da civilno dru\u0161tvo \u010deprka okolo, ne bi li izvojevalo podr\u0161ku neke zvani\u010dne kulturne institucije\u201c, zaklju\u010dila je Mia David i dodala da svi moramo da ulo\u017eimo napore kako bi se institucije promenile i razumele zna\u010daj saradnje na regionalnom nivou.<\/p>\n

Kao dokaz ranije pomenutoj tvdrnji da mladi nisu \u010dekali da se na nivou regiona napravi program koji podr\u017eava saradnju, govori i iskustvo Helsin\u0161kog odbora za ljudska prava i brojnih omladinskih grupa koje funkcioni\u0161u u okviru ove organizacije. Jelena D\u017eombi\u0107<\/strong> je istakla da od 1994. godine Helsin\u0161ki odbor za ljudska prava insistira na obrazovanju mladih u regionu, sa posebnim akcentom na ljudska prava i suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Iako se kroz programe koje ponekad podr\u017eavaju vlade u regionu insistira da se izbegavaju \u201ete\u0161ke teme\u201c, pa se mladi neretko okupljaju na sportskim aktivnostima, iskustvo brojnih regionalnih \u0161kola Helsin\u0161kog odbora pokazuje da mladi mogu vrlo posve\u0107eno i ozbiljno da se bave nasle\u0111em pro\u0161losti i da se tako me\u0111u njima stvaraju iskreni odnosi izgra\u0111eni na poverenju. Prema re\u010dima Jelene D\u017eombi\u0107, ovde se ne radi samo o seminarima, ve\u0107 se kroz njihove programe stvara mre\u017ea kontakata koja rezultira u saradnji mladih. Ona je istakla da institucije samo formalno podr\u017eavaju njihove programe, ali ne i istinski.<\/p>\n

O tome kroz kakve probleme prolazi jedna inicijativa civilnog dru\u0161tva koja poku\u0161ava da pridobije zvani\u010dnu podr\u0161ku institucija, govorio je Sven Mileki\u0107<\/strong> iz Koalicije za REKOM. Su\u0161tina inicijative za osnivanje regionalne komisije koja bi se bavila istra\u017eivanjem te\u0161kih kr\u0161enja ljudskih prava za vreme rata na prostoru biv\u0161e Jugoslavije jeste da ona bude osnovana od strane vlada dr\u017eava u regionu. Iako je inicijalno nastala u okvirima nevladinih organizacija, ova inicijativa, sli\u010dno inicijativi za institucionalizaciju programa razmene za mlade, gubi svoju su\u0161tinu ako nije osnovana na nivou zvani\u010dnih vlasti u zemljama biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n

\u201eOd svojih prvih poku\u0161aja institucionalizacije, REKOM je pro\u0161ao kroz 14 izbornih ciklusa u sedam dr\u017eava, pa je te\u0161ko obezbediti kontinuitet dogovorenog. Svi se pla\u0161e ove teme. Strah ko\u010di politi\u010dke strukture i jako je te\u0161ko na\u0107i \u0161ta mo\u017ee da bude faktor ohrabrenja\u201c, kazao je Sven Mileki\u0107 i dodao da Evropska unija mo\u017eda mo\u017ee da izvr\u0161i neki pritisak na vladu Srbije, ali ne i u Hrvatskoj. Mileki\u0107 smatra da je ekonomska kriza izgovor vlada u regionu za guranje nekih tema pod tepih, \u0161to se posebno odnosi na proces suo\u010davanja sa nasle\u0111em sukoba 90-gih godina. Ni mladi, ni mediji ne poma\u017eu u ovom procesu. \u201eMladi su apati\u010dni i apoliti\u010dni, a neretko konformisti, pa se ne suo\u010davaju sa dominantnim narativima u njihovim zemljama. Ni mediji ne poma\u017eu u ovom poslu. Okupirani su senzacionalizmom, a sve \u0161to ima re\u010d \u2018region\u2019, za njih ima lo\u0161 prizvuk\u201c, zaklju\u010dio je Mileki\u0107.<\/p>\n

Iz iskustva ovo \u010detvoro predstavnika organizacija civilnog dru\u0161tva proizilazi zaklju\u010dak da je neophodno ulo\u017eiti jo\u0161 mnogo napora u to da institucije na nivou regiona uvide prednosti saradnje, da uvrste programe koji podr\u017evaju prekograni\u010dne susrete u svoje prioritete i finansijski i logisti\u010dki podr\u017ee ovakve inicijative.<\/p>\n

IV sesija –\u00a0Regionalna mre\u017ea mladih politi\u010dara<\/strong><\/p>\n

U okviru pretposlednje sesije, omladine tri politi\u010dke partije u Srbiji govorile su o iskustvu na polju regionalne saradnje i njihovim razlozima za podr\u0161ku uspostavljanju zvani\u010dnog regionalnog programa razmene mladih. Iako je poziv bio upu\u0107en ve\u0107em broju podmladaka politi\u010dkih stranaka, pozivu su se odazvale Demokratska omladina, Socijalisti\u010dka omladina Srbije i Mladi Liberalno demokratske partije.<\/p>\n

Inicijativa mladih za ljudska prava na regionalnom nivou podr\u017eava saradnju mladih politi\u010dara, a od marta 2014. godine postoji i Mre\u017ea mladih politi\u010dara koja broji 19 omladina politi\u010dkih partija iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i sa Kosova. Demokratska omladina je jedna od \u010dlanica Mre\u017ee mladih politi\u010dara.<\/p>\n

\"IMG_0488\"<\/a><\/p>\n

Jovana Majstorovi\u0107<\/strong> ka\u017ee da omladina Demokratske stranke posebnu pa\u017enju ula\u017ee u me\u0111unarodnu saradnju, kao i da imaju intenzivne kontakte sa omladinama partija socijaldemokratskog usmerenja iz svih zemalja biv\u0161e Jugoslavije. \u201eNa nivou biv\u0161e Jugoslavije postoji regionalna SD9 mre\u017ea, koja okuplja organizacije od Slovenije do Makedonije. Na\u017ealost, u ovoj mre\u017ei nema organizacije sa Kosova, a ina\u010de nam nedostaju kontakti sa mladima sa Kosova\u201c, kazala je Majstorovi\u0107 i dodala da se mladi socijalisti i socijaldemokrate na nivou Evrope okupljaju kroz omladinsku organizaciju Pokreta evropskih socijalista – Evropske mlade socijaliste (Young European Socialists \u2013 YES), gde neretko \u010dlanice iz biv\u0161e Jugoslavije nastupaju zajedno i jedna drugu podr\u017eavaju u naporima za re\u0161avanje pojedinih problema.<\/p>\n

Iako je prema strana\u010dkom programu Socijalisti\u010dka partija Srbije stranka socijaldemokratskog usmerenja, Socijalisti\u010dka omladina nije \u010dlanica ni YES-a, ni mre\u017ee SD9. Zbog nasle\u0111a pro\u0161losti, oni nemaju formalnu saradnju kroz postoje\u0107e regionalne i mre\u017ee na nivou Evrope koje okupljaju mlade socijaldemokrate. \u0110or\u0111e \u0110okovi\u0107<\/strong> iz ove organizacije ka\u017ee da se SPS neretko ozna\u010dava kao partija pro\u0161losti i da se zbog toga suo\u010davaju sa blokadama i u Srbiji i u regionu. \u201eUprkos tome, mi ula\u017eemo napore da poka\u017eemo da su se neke stvari promenile i podr\u017eavamo sve obilke saradnje na nivou regiona. Zato i prihvatamo u\u010de\u0161\u0107e u Inicijativinim regionalnim programima i \u010dlanica smo Mre\u017ee mladih politi\u010dara\u201c, kazao je \u0110okovi\u0107.<\/p>\n

Liberalno demokratska partija nema balast ratne pro\u0161losti, a u\u017eiva i veliku podr\u0161ku u zemljama u regionu. Samim tim podmladak ove partije lak\u0161e ostvaruje kontakte sa mladima u regionu. Predrag Pani\u0107<\/strong> to obja\u0161njava zvani\u010dnom politikom stranke koju karakteri\u0161e hrabrost u otvaranju rasprave o nekim temama u javnosti. \u201eJo\u0161 2010. godine kada se u Skup\u0161tini raspravljalo o osudi onoga \u0161to se 1995. godine desilo u Srebrenici, LDP je organizovao debatu pod nazivom \u2019Srebrenica \u2013 ima\u0161 li hrabrosti?\u2019. Sa ovog skupa je poslata poruka da je jasno da se u Srebrenici dogodio genocid i da nema potrebe ni za kakvom raspravom o tome da li \u0107e se taj doga\u0161aj osuditi kao genocid ili zlo\u010din\u201d, kazao je Pani\u0107. Na\u017ealost, nakon dvodnevne skup\u0161tinske rasprave, u januaru 2010. godine odlu\u010deno je da se u usvojenoj deklaraciji ne pominje re\u010d genocid.<\/p>\n

Iako omladine sve tri stranke podr\u017eavaju institucionalizaciju programa razmene za mlade i regionalnu saradnju sa zemljama biv\u0161e Jugoslavije, tokom rasprave koja je usledila uo\u010dene su odre\u0111ene razlike u tome kako ko shvata pitanje odgovornosti, odnosa prema pro\u0161losti, problema proisteklih iz nasle\u0111a rata. Ipak, regionalni susreti, prilike da se mladi upoznaju i jedni od drugih u\u010de o problemima sa kojima se njihova dru\u0161tva suo\u010davaju, omogu\u0107avaju mladim politi\u010darima da postanu svesni regionalnih dimenzija pojedinih problema i da ne pori\u010du njihovo postojanje. \u201eSe\u0107am se skupa u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava od pre nekoliko godina na kojem su u\u010destovali i mladi iz politi\u010dkih organizacija Albanaca sa juga Srbije, kada sam se upoznao sa problemima u vezi sa u\u010denjem srpskog jezika i priznavanjem diploma ste\u010denih na Kosovu. To su neke stvari o kojima mladi u Beogradu retko mogu da se informi\u0161u\u201c, kazao je \u0110or\u0111e \u0110okovi\u0107 i time jo\u0161 jednom jednom ukazao na prednosti koje proizilaze iz regionalnih susreta i prekograni\u010dnog okupljanja mladih.<\/p>\n

V sesija –\u00a0Prepreke i izazovi za regionalnu saradnju<\/strong><\/p>\n

Poslednja sesija bila je posve\u0107ena razgovoru o iskustvima vi\u0161e od 40 organizacija \u0161irom Srbije, koje su se okupile na konferenciji, u sprovo\u0111enju programa razmene i problemima sa kojima se one u svakodnevnom radu suo\u010davaju. Posebna pa\u017enja posve\u0107ena je preporukama za vlade u regionu u vezi sa problemima na \u010dijem re\u0161avanju je potrebno raditi.<\/p>\n

Kao prvi problem istaknuta je uloga medija koji bi trebalo da stvaraju pozitivnu atmosferu za regionalnu saradnju i ponude druga\u010diju, pozitivnu sliku o regionu. Odmah uz medije na\u0161lo se i Ministarstvo prosvete i potreba za redefinisanjem obrazovnog programa, pre svega, u delu koji se bavi ratovima 90-ih. Na konferenciji je pomenuto da Savet Evrope podr\u017eava osnivanje Unije mladih Zapadnog Balkana i da svojim iskustvom \u017eeli da doprinese ovoj inicijativi. Zaklju\u010deno je da od Saveta Evrope mogu da se preuzmu smernice za u\u010denje istorije u sredinama u kojima postoje suprotstavljeni istorijski narativi. Dodatno, potrebno je u okviru \u0161kolskog programa stvoriti institucionalni okvir za razmene sa zemljama u regionu.<\/p>\n

\"IMG_0526\"<\/a><\/p>\n

Kada je u pitanju akademska saradnja, pohvaljeni su napori ulo\u017eeni u uspostavljanje odnosa sa univerzitetima u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, ali je tako\u0111e zaklju\u010deno da je sada potrebno pa\u017enju usmeriti na saradnju sa fakultetima sa Kosova. Pohvalno je \u0161to je pregovorima u Briselu omogu\u0107ena sloboda kretanja izme\u0111u Srbije i Kosova, ali je potrebno dodatno olak\u0161ati proces priznavanja kosovskih diploma u Srbiji, kao i u\u010diniti napore da se pokrene akademska mobilnost izme\u0111u fakulteta sa Kosova i iz Srbije.<\/p>\n

Anita Miti\u0107<\/strong>, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, poru\u010dila je da je civilno dru\u0161tvo spremno da svoje vi\u0161edecenijsko iskustvo u oblasti prekograni\u010dne saradnje podeli sa institucijama. Ona je istakla da teme u vezi sa suo\u010davanjem sa pro\u0161lo\u0161\u0107u nikako ne smeju da budu gurnute pod tepih u okviru programa budu\u0107e Unije mladih Zapadnog Balkana. \u201e\u010cak i kada se teme o raspadu Jugoslavije ne stave u zvani\u010dni program, na\u0161e iskustvo govori da se mladi dotaknu tih tema u neformalnim delovima programa. Stoga su nam potrebni posebno obu\u010deni lideri ovakvih programa koji \u0107e umeti da odreaguju u situacijama kada u\u010desnici razmena pokrenu pitanja u vezi sa nasle\u0111em pro\u0161losti\u201c, kazala je Anita Miti\u0107.<\/p>\n

Inicijativa mladih za ljudska prava dodatno smatra da \u0107e efekti rada Unije mladih Zapadnog Balkana biti dalekose\u017eniji ukoliko se vlade u regionu posvete doslednom promovisanju dobrosusedskih odnosa. \u201eU situaciji u kojoj se iz dana u dan u medijima mogu prona\u0107i negative izjave politi\u010dara o njihovim kolegama iz Albanije, Hrvatske, sa Kosova, gde se druga strana uvek predstavlja u negativnom svetlu, ne mo\u017ee se govoriti o atmosferi koja mlade motivi\u0161e da upoznaju svoje vr\u0161njake iz tih zemalja\u201c, zaklju\u010dila je direktorka Inicijative i dodala da predstavnici vlasti u regionu moraju da promene diskurs na isti na\u010din na koji su to uradili lideri Nema\u010dke i Francuske 1963. godine.<\/p>\n

Na konferenciji je predstavljen memorandum regionalne mre\u017ee Inicijative mladih za ljudska prava o posve\u0107enosti uspostavljanju programa za razmenu mladih koji se mo\u017ee preuzeti OVDE<\/a>.<\/p>\n

Konferencija je realizovana u okviru projekta \u201eAsocijacija za regionalnu razmenu mladih\u201c koji finansira Evropska unija. U okviru ovog projekta u maju i junu Inicijativa mladih za ljudska prava \u0107e organizovati nacionalne konferencije o unpare\u0111enju regionale saradnje mladih i u Zagrebu, Pri\u0161tini, Sarajevu i Podgorici, dok \u0107e se na istu temu na nivou regiona razgovarati na jesen.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Inicijativa je u utorak 19. maja organizovala konferenciju \u201cRegion kakav treba da bude: Unapre\u0111enje regionalne saradnje mladih\u201c u beogradskom hotelu Falkensteiner. Na konferenciji se razgovaralo o mogu\u0107nostima za uspostavljanje zvani\u010dnog programa razmene za mlade Zapadnog Balkana.","protected":false},"author":2,"featured_media":1345,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[4],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\nInstitucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih - YIHR.rs<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih - YIHR.rs\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Inicijativa je u utorak 19. maja organizovala konferenciju \u201cRegion kakav treba da bude: Unapre\u0111enje regionalne saradnje mladih\u201c u beogradskom hotelu Falkensteiner. Na konferenciji se razgovaralo o mogu\u0107nostima za uspostavljanje zvani\u010dnog programa razmene za mlade Zapadnog Balkana.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"YIHR.rs\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2015-06-04T17:45:42+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2015-06-08T14:04:28+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/06\/IMG_0175-700x467.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"700\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"467\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"YIHR\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"YIHR\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"20 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/\"},\"author\":{\"name\":\"YIHR\",\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/person\/7186157598b114d93f0a98e406fcc811\"},\"headline\":\"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih\",\"datePublished\":\"2015-06-04T17:45:42+00:00\",\"dateModified\":\"2015-06-08T14:04:28+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/\"},\"wordCount\":3979,\"commentCount\":0,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#organization\"},\"articleSection\":[\"Vesti\"],\"inLanguage\":\"bhs-BHS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/\",\"url\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/\",\"name\":\"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih - YIHR.rs\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#website\"},\"datePublished\":\"2015-06-04T17:45:42+00:00\",\"dateModified\":\"2015-06-08T14:04:28+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bhs-BHS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/\",\"name\":\"YIHR.rs\",\"description\":\"\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"bhs-BHS\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#organization\",\"name\":\"Inicijativa mladih za ljudska prava\",\"url\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhs-BHS\",\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/logo\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/yihr-logo.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/yihr-logo.png\",\"width\":157,\"height\":54,\"caption\":\"Inicijativa mladih za ljudska prava\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/logo\/image\/\"}},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/person\/7186157598b114d93f0a98e406fcc811\",\"name\":\"YIHR\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bhs-BHS\",\"@id\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/827fb1ad44b0077db507a1ccb518d991?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/827fb1ad44b0077db507a1ccb518d991?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"YIHR\"},\"url\":\"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/author\/yihr\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih - YIHR.rs","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih - YIHR.rs","og_description":"Inicijativa je u utorak 19. maja organizovala konferenciju \u201cRegion kakav treba da bude: Unapre\u0111enje regionalne saradnje mladih\u201c u beogradskom hotelu Falkensteiner. Na konferenciji se razgovaralo o mogu\u0107nostima za uspostavljanje zvani\u010dnog programa razmene za mlade Zapadnog Balkana.","og_url":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/","og_site_name":"YIHR.rs","article_published_time":"2015-06-04T17:45:42+00:00","article_modified_time":"2015-06-08T14:04:28+00:00","og_image":[{"width":700,"height":467,"url":"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/06\/IMG_0175-700x467.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"YIHR","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"YIHR","Est. reading time":"20 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/"},"author":{"name":"YIHR","@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/person\/7186157598b114d93f0a98e406fcc811"},"headline":"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih","datePublished":"2015-06-04T17:45:42+00:00","dateModified":"2015-06-08T14:04:28+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/"},"wordCount":3979,"commentCount":0,"publisher":{"@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#organization"},"articleSection":["Vesti"],"inLanguage":"bhs-BHS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/","url":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/","name":"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih - YIHR.rs","isPartOf":{"@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#website"},"datePublished":"2015-06-04T17:45:42+00:00","dateModified":"2015-06-08T14:04:28+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bhs-BHS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/"]}]},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/institucionalizacija-programa-razmene-kao-kljucni-preduslov-unapredenja-regionalne-saradnje-mladi\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Institucionalizacija programa razmene kao klju\u010dni preduslov unapre\u0111enja regionalne saradnje mladih"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#website","url":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/","name":"YIHR.rs","description":"","publisher":{"@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/?s={search_term_string}"},"query-input":"required name=search_term_string"}],"inLanguage":"bhs-BHS"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#organization","name":"Inicijativa mladih za ljudska prava","url":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhs-BHS","@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/yihr-logo.png","contentUrl":"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/yihr-logo.png","width":157,"height":54,"caption":"Inicijativa mladih za ljudska prava"},"image":{"@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/logo\/image\/"}},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/person\/7186157598b114d93f0a98e406fcc811","name":"YIHR","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bhs-BHS","@id":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/827fb1ad44b0077db507a1ccb518d991?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/827fb1ad44b0077db507a1ccb518d991?s=96&d=mm&r=g","caption":"YIHR"},"url":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/author\/yihr\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1340"}],"collection":[{"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1340"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1340\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1374,"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1340\/revisions\/1374"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1345"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1340"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1340"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1340"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}