\u0160ejla Kameri\u0107 je ro\u0111ena u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, 1976. godine. Jedna je od najzna\u010dajnijih umetnica svoje generacije u Evropi. Me\u0111unarodno priznanje dobila je za socijalni komentar i dirljivu intimnost kojim su pro\u017eeti njeni radovi realizovani u razli\u010ditim medijima, uklju\u010duju\u0107i fotografiju, film, instalacije i crte\u017ee. Njena umetni\u010dka praksa prepoznatljiva je po pronicljivoj emotivnosti njenih dela, te delikatnosti njihovih materijala i oblika. Njen fokus na politiku se\u0107anja nadopunjen je izra\u017eenom znati\u017eeljom za modalitete otpora u ljudskom \u017eivotu, te konsekventno osobnosti \u017eenske borbe i otpora. Insistiraju\u0107i na empatiji kao osnovnoj emociji komunikacije izme\u0111u svoje umetnosti, publike i nje same, Kameri\u0107 upozorava i istovremeno kreira jake politi\u010dke iskaze.<\/p>\n
Moj umetni\u010dki pristup je takav da uvek kre\u0107em iz ne\u010deg vrlo li\u010dnog, ne\u010deg \u0161to je izuzetno subjektibno i emotivno za mene, to je ujedno i moja potreba da ono \u0161to \u010dini moje perspnalno iskustvo u\u010dinim univerzalnim i onda kad ga maksimalno ra\u0161irim na \u010ditav svet i na globalni nivo, to je momenat kada ka\u017eem da sam do\u0161la do tog nekog nivoa mog nekog rada kojim postajem zadovoljna. Kakve moje li\u010dno iskustvo ima veze sa iskustvom svih ostalih? Naro\u010dito me interesuje tema \u017eena u kontekstu rata, to \u017eelim da potpuno i\u0161\u010dupam iz sebe i vidim \u0161ta nas to \u010dini univerzalnim. \u2013 rekla je \u0160ejla o svom stvarala\u0161tvu.<\/p>\n
\u0160ejla Kameri\u0107 zatim isti\u010de i svoju feministilku poziciju u umetnosti i obja\u0161njava za\u0161to je njoj va\u017eno da \u017eenska perspektiva u umetnosti postane vidljivija i glasnija. – Pozicija \u017eene je sigurno bolja nego ikada, ali i dalje nije dovoljno dobra, naj\u010de\u0161\u0107e \u0107e \u017eene re\u0107i da ne \u017eele da isti\u010du svoju poziciju \u017ertve i iz tog otpora onda zanemaruju \u010dinjenice i negiraju kolektivni do\u017eivljaj, odnosno \u010dinjenicu da treba da se nastavi borba za jednakost. Vrlo \u010desto \u010dujem od \u017eena da je sve u redu, a sa druge strane i od mu\u0161karaca koji misle da je sve ok, a ni\u0161ta nije ok i fakti\u010dka ravnopravnost ne postoji. \u010cak i gde postoji equal pay i jednaka gra\u0111anska prava jo\u0161 uvek ne postoji priznanje \u017eenskog rada brige o ku\u0107i i deci, a \u010dak i da je to ok, mo\u017eemo se vratiti u pro\u0161lost i videti istoriju pozicije \u017eene koja je eksploatisana na svaki mogu\u0107i na\u010din. Tu je jednaka pozicija i mu\u0161karaca i \u017eena da pobede u toj borbi dru\u0161tva za pravu ravnopravnost. Svi smo mi \u017ertve pro\u0161losti, onoga \u0161to su na\u0161e babe i dede i \u010ditavo \u010dove\u010danstvo utemeljili za nas, tim momentom ro\u0111enja mi smo preuzeli ogroman teret koji nas onemogu\u0107ava da \u017eivimo slobodno.<\/p>\n
Na kraju razgovora \u0160ejla Kameri\u0107 je pomenula i projekat Forenzi\u010dki arhiv na kome trenutno radi i koji joj je zna\u010dajan kako zbog tematike i svog memorijalnog karaktera, tako i zbog tehnologija i multimedijalniog pristupa koji je kori\u0161\u0107en u toku izrade. – U arhivu se nalazi preko 900 sati materijala koji nasumi\u010dno projektuju u hladnja\u010di, a upravo iz tih nasumi\u010dnih fragmenata i\u0161\u010ditavamo o toj \u0161irokoj kompleksnoj slici ljudskih \u017eivota koji su bespovratno izgubljeni, te da shvatimo da i mi kao posmatra\u010d i svaki taj fragment je samo jedna mala ta\u010dka u jednoj velikoj mre\u017ei u kojoj smo svi mi povezani. Ovakav pristup daje mogu\u0107nost za raznovrsnu interpretaciju, tako da ljudi koji krenu da gledaju jako se te\u0161ko odvajaju od tog materijala. Sve ono \u0161to sam ja prolazila kroz istra\u017eivanje, kroz dokumente i na terenu, a \u0161to mo\u017eda i nije glavni fokus rada, nego se nekako nalazi okolo, upravo te stvari su ne\u0161to za \u0161ta je publika najvi\u0161e prime\u0107ivala i za to se vezivala. Npr koli\u010dina \u010darapa na\u0111enih u tim grobnicama, ili neka ki\u0161a koja pada, ili neka ru\u017ea… To su neke stvari koje publika najbolje razume jer to vi\u0161e nije ne\u0161to daleko i strano, nego je to ne\u0161to \u0161to se i nama de\u0161ava, to smo zapravo mi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Inicijativa mladih za ljudska prava je 11. Juna u End\u017eio Habu organizovala razgovor sa bosansko-hercegova\u010dkom umetnicom \u0160ejlom Kameri\u0107. Sa \u0160ejlom smo izme\u0111u ostalog razgovarali o tome kakva je uloga umetnosti u procesima suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, pomirenja i se\u0107anja i mo\u017ee li aktivisti\u010dka umetnost, artivizam, doprineti izgradnji mira u budu\u0107nosti. ","protected":false},"author":2,"featured_media":10926,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[1311,4],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n