Nepoznato je kada \u0107e se pregovori izme\u0111u Srbije i Kosova nastaviti na intenzivnom nivou, ali je izvesno da \u0107e to biti u dramati\u010dno razli\u010ditim okolnostima od onih u kojima je potpisan Va\u0161ingtonski sporazum.<\/p>\n
Nova Vlada i novi predsednik(ca) na Kosovu, novi pregovara\u010d iz Srbije na \u010delu Kancelarije za Kosovo, (izvesno) nove optu\u017enice Specijalizovanih ve\u0107a u Hagu, na me\u0111unarodnom planu – novi predsednik i nova administracija u SAD, izbori u Nema\u010dkoj, postizborna ludnica na Kosovu i po\u010detak predizborne ludnice u Srbiji.<\/p>\n
Za podr\u0161ku nekom od realnih scenarija za re\u0161enje kosovskog pitanja nema podr\u0161ke ni u srpskom ni u kosovskom dru\u0161tvu. Realne scenarije je verovatno najtemeljnije obradila Me\u0111unarodna krizna grupa u izve\u0161taju<\/a> koji je objavljen po\u010detkom 2021. godine. Istra\u017eivanje BCPB i KCSS<\/a>, ali i letimi\u010dni osvrt na javnu sferu pokazuju da nema podr\u0161ke gra\u0111ana, niti hrabrosti politi\u010dara da se do\u0111e do trajnog, sveobuhvatnog re\u0161enja.<\/p>\n Va\u017eno je u svakom trenutku imati u vidu da to nije izraz neuspeha pregovara\u010da, ili duboko utemeljene narodne volje za neko \u201einovativno\u201c, \u201edruga\u010dije\u201c re\u0161enje. To je posledica duboko nacionalisti\u010dke, neodgovorne i u stvarnosti neutemeljene propagande da je maksimalisti\u010dko re\u0161enje mogu\u0107e i jedino po\u017eeljno. (Kosovo u Srbiji; ili priznanje Kosova od strane Srbije bez ustupaka). I srpska i kosovska politi\u010dka elita su u potpunosti homogene u tome, i svaka kriza, svaka kampanja, dodatno radikalizuju stavove i obe\u0107anja onih kojima je posao da obezbede mir, a imaju mo\u0107 da zapo\u010dnu rat.<\/strong><\/p>\n Balkanski nacionalizmi hrane jedni druge i rastu zajedno. Snaga tog ekstremno-nacionalisti\u010dkog gravitacionog polja slomila je i privukla mnoge gra\u0111anske i levi\u010darske partije, pokrete, politi\u010dare, intelektualce, javne li\u010dnosti \u2013 sve one koji su danas ostra\u0161\u0107eniji u preziru drugih naroda i glorifikaciji svog nego \u0161to su bili dok se vodio rat. Politi\u010dka borba vlasti i opozicije u Srbiji i Kosovu, a nisu mnogo druga\u010dije ni Hrvatska ili Bosna i Hercegovina (pa u okviru BIH bo\u0161nja\u010dka, hrvatska, srpska zajednica), uvek je obele\u017eena brojanjem nacionalisti\u010dkih krvnih zrnaca. Ne prema odanosti i ljubavi prema dr\u017eavi (koje su sve na\u010delno gra\u0111anske, liberalne demokratije), nego la\u017enoj odanosti prema narodu, i netrpeljivosti i neprijateljstvu prema drugima..<\/p>\n Ovo jesu op\u0161ta mesta<\/em> i generalno poznate \u010dinjenice, i verovatno je dobar deo nestrpljivih \u010ditalaca odustao od ovog teksta posle drugog, tre\u0107eg pasusa. Op\u0161te je mesto<\/em> i da su lekovi i vakcine spas za \u010dove\u010danstvo, neuporediv u ljudskoj istoriji, ali je i to zaboravljeno ili pre\u0107utano u brojnim javnim raspravama u poslednje vreme. Moramo obnoviti diskusiju i opredeljenje za osnovne vrednosti za koje se na\u010delno, op\u0161te mesto<\/em>, zala\u017eemo. Poput demokratije.<\/p>\n Nacionalizam je ru\u010dna ko\u010dnica razvoja demokratij\u00e2 u regionu. Svaka ozbiljnija reforma u na\u0161im dru\u0161tvima je zaustavljena ili barem dramati\u010dno usporena zbog tereta nacionalizma \u2013 uklju\u010duju\u0107i i proces koji sabira sve na\u0161e reforme \u2013 proces priklju\u010denja Evropskoj uniji. Nekada je nacionalizam direktan uzrok, a \u010de\u0161\u0107e se koristi kao savr\u0161ena dimna zavesa koja krije od gra\u0111ana sve mane, zloupotrebe i nedostatak sposobnosti i vizije na\u0161ih politi\u010dkih elita.<\/p>\n Mnogo o\u010diglednije, nacionalizmi su najve\u0107a prepreka uspostavljanju mira i \u201esveobuhvatnom obavezuju\u0107em sporazumu\u201c izme\u0111u Srbije i Kosova.<\/p>\n Postojala je, i i dalje postoji neka mala \u0161ansa, na koju su se kladili mnogi (dobronamerni i oni drugi) strani i doma\u0107i politi\u010dari, analiti\u010dari i institucije, da se sporazum mo\u017ee posti\u0107i izme\u0111u dva lidera, do skora Vu\u010di\u0107a i Ta\u010dija, i nakon toga sa vrha nametnuti nacionalizmom slu\u0111enim narodima. Nije uspelo. \u010cak i me\u0111u onima koji na\u010delno veruju da je svako re\u0161enje bolje od statusa kvo, nije bilo apsolutne podr\u0161ke. \u010cak i ovako slaba\u0161ne demokratske institucije i slaba\u0161na demokratska javnost Srbije i Kosova, i relativno nezainteresovana i razjedinjena me\u0111unarodna zajednica uspeli su da zaustave predlog etni\u010dke razmene teritorija i stanovni\u0161tva.<\/p>\n Odbacivanje ideje o etni\u010dkoj podeli i razmeni delova Srbije i Kosova je najbolja vest sa na\u0161ih jugoslovenskih posleratnih <\/strong>prostora u poslednjih 20 godina, i ovo tuma\u010denje zaslu\u017euje da postane op\u0161te mesto<\/em> i da stane uz rame mirovnim sporazumima koji su okon\u010dali ratove u biv\u0161oj Jugoslaviji. Spre\u010davanje nastanka etni\u010dki \u010distih dr\u017eava koje svoju su\u0161tinu nalaze u neprijateljstvu sa susedom, koje se hrani (nametnutim) ose\u0107ajem nepravde; dr\u017eava koje bi bile u stanju hladnog rata, sve dok pravi rat ne bi po\u010deo. To je uspeh kojim \u0107e gra\u0111ani Srbije i Kosova u budu\u0107nosti biti ponosni, sa razlogom.<\/p>\n Koncept povr\u0161nih dogovora i sporazuma je do\u017eiveo svoj maksimum, sve \u0161to je potpisano od 2011. do danas je toliko puta prekr\u0161eno, negirano, izvrnuto ruglu jer niko nije branio, u potpunosti po\u0161tovao niti verovao u te sporazume. Ni Srbija ni Kosovo, ali ni Brisel \u2013 koji je sporazumima dao ime, ali ne i punu politi\u010dku podr\u0161ku i garanciju. Na \u010delu sa Miroslavom Laj\u010dakom, EU sada poku\u0161ava da na ozbiljniji, dubinski na\u010din pristupi te\u0161kim pitanjima \u2013 ali tempo i rezultati tih pregovora ne daju previ\u0161e nade.<\/p>\n I srpska i kosovska strana su pregovore uvek vrlo jasno javnosti predstavljali kao pregovore jednih protiv drugih<\/strong>. U pojedina\u010dnim slu\u010dajevima, prihvatljiva je :op\u0161te mesto:<\/em> ocena da je u pitanju unutra\u0161nja politika. Me\u0111utim, 10 godina pregovara\u010dkog procesa i \u201epregovara\u010dkog neprijateljstva\u201c je dramati\u010dno uve\u0107ala etni\u010dku distancu, neprijateljstvo i nepoverenje me\u0111u narodima.<\/p>\n Zbog toga je nemogu\u0107e novi pregovara\u010dki proces graditi od nule, kre\u0107emo iz ozbiljnog minusa. Brdo uz koje treba da se popnemo je vi\u0161e od onoga u Kumanovu, Be\u010du, od onoga uz koje je nas je kao \u0161erpase vodio Ahtisari. Na\u0161a po\u010detna pozicija je 20 ili 30 godina odbijanja dogovora, uz sve negativne posledice toga, prevashodno nedostatak nade da je dogovor mogu\u0107, i verovanja da su dogovori pogre\u0161ni. Ali i \u0161minkanje stvarnosti od strane na\u0161ih lidera i elita, ali i evropskih i svetskih \u2013 koji status kvo poslednjih 10 godina odr\u017eavaju – iako su svi oni svesni da izlaz i statusa kvo mo\u017ee biti i krvavi sukob, ali se ne obaziru.<\/p>\n Trajni mir je stanje u kome je neverovatno, gotovo nemogu\u0107e da do\u0111e do rata izme\u0111u dve strane. Kao primer mo\u017eete uzeti razli\u010dite susedne dr\u017eave i narode \u2013 Francusku i Nema\u010dku ako tra\u017eite uzorak me\u0111u biv\u0161im \u201eistorijskim\u201c neprijateljima, ili Hrvatsku i Crnu Goru u na\u0161em dvori\u0161tu \u2013 ili brojne druge primere koji dele ratnu pro\u0161lost ali nikakvu naznaku za sukob u budu\u0107nosti.<\/p>\n Trajni mir <\/strong>mora biti cilj pregovora svih koji u\u010destvuju u procesu, a ne \u201ere\u0161avanje kosovskog pitanja\u201c.<\/p>\n Poverenje me\u0111u narodima<\/strong><\/p>\n Trajni mir mo\u017ee biti ostvaren samo ako se izgradi poverenje me\u0111u narodima<\/strong>, za \u0161ta je potreban potpuni preokret u odnosu na dosada\u0161nju politiku neprijateljstva i otvoren, odgovoran, katarzi\u010dan odnos prema ratu 90ih i svemu \u0161to mu je prethodilo.<\/p>\n Ratni zlo\u010dini prema civilima pre svega, moraju biti priznati prvo na visokopoliti\u010dkom nivou, i posledi\u010dno na nivou dru\u0161tava. Za zlo\u010dine su krivi pojedinci, imenima i prezimenima, a ne narodi \u2013 i to mora biti jasno re\u010deno i istra\u017eeno i presu\u0111eno. Za zlo\u010dine koji su po\u010dinjeni \u201eu ime naroda\u201c predstavnici naroda se moraju izviniti, iskreno. Svako la\u017eno izvinjenje se lako prozre, kako u privatnom tako i u javnom \u017eivotu. Iskreno pokajanje i obe\u0107anje da se pogre\u0161no pona\u0161anje ne\u0107e ponoviti \u2013 to o\u010dekujemo od svakog izvinjenja u prijateljstvu, bra\u010dnom odnosu, svakom odnosu – takva moraju biti i dr\u017eavni\u010dka. Iskreno izvinjenje za zlo\u010dine, kome bi prethodilo priznanje da je zlo\u010dina bilo, je jedini na\u010din i put da se izle\u010de najdublje rane, pre svega utvrdi istina o nestalima.<\/p>\n Saradnja Srba i Albanaca se mora promovisati, na povr\u0161nom, verbalnom nivou kao i na finansijskom, legislativnom, ali i strate\u0161kom. Obavezno ili fakultativno a dostupno, u\u010denje srpskog\/albanskog jezika dugoro\u010dno gradi mogu\u0107nost za saradnju i razumevanje desetina miliona ljudi u budu\u0107nosti.<\/p>\n Poverenje u pregovore<\/strong><\/p>\n Pregovori moraju biti transparentniji. Naravno da ne mogu biti javni, ali postoji veliki prostor izme\u0111u potpuno javnih pregovora i nametanja sporazuma o \u010dijim elementima su bili upoznati samo pregovara\u010di. Poverenju u pregovore, samim tim i njihovoj snazi i potencijalu sprovo\u0111enja, mnogo bi doprinele zajedni\u010dke izjave nakon sastanaka, a posebno sporazuma. Osim Trampove administracije, koja je na sebi svojstven na\u010din – otvoreno i bez nelagode \u2013 pripremila dva razli\u010dita \u201eVa\u0161ingtonska sporazuma\u201c, evropski posrednici kao i srpski i kosovski zvani\u010dnici u\u017eivali su godinama u sistemu konstruktivne dvosmislenosti<\/em> svega \u0161to je dogovoreno, i vreme je dokazalo koliko su ti koncepti duboko pogre\u0161ni. Usled te dvosmislene ili dvostruke prirode, nijedan od tih sporazuma se ne uzima za ozbiljno, i obe strane izbegavaju obaveze, a javnosti ih predstavljaju kao pobede a ne kao kompromise.<\/p>\n Evropska unija, a posebno misija specijalnog predstavnika Laj\u010daka, mora jasnije definisati svoju ulogu u pregovorima. Da li je cilj posredni\u0161tvo (facilitacija: zvani\u010dnim EU re\u010dnikom), ili \u0107e Evropa preuzeti odgovornost za izgradnju mira u svom kom\u0161iluku, i u proces uneti su\u0161tinu, osim da bude zadovoljna time \u0161to se bilo kakvi pregovori uop\u0161te vode. Pre svega EU i SAD moraju biti otvoreniji o svojoj ulozi u pregovorima i posve\u0107enosti trajnom miru, a nakon toga iskoristiti svoj uticaj na Rusiju i Kinu da iz (sli\u010dne) uloge neutralnog posmatra\u010da postanu akteri sa odgovorno\u0161\u0107u u procesu.<\/p>\n Poverenje u institucije<\/strong><\/p>\n Sporazumi koji su postignuti, zakoni koji su usvojeni \u2013 moraju biti po\u0161tovani. Vladavina prava koja je na tankim nogama u na\u0161im sistemima, u trajnom, dugotrajnom procesu ja\u010danja \u0161irom regiona \u2013 mora biti na steroidima u oblastima koje se ti\u010du pregovora i multinacionalnih, gra\u0111anskih dru\u0161tava i odnosa Srba i Albanaca.<\/p>\n Izgradnja poverenja u institucije je klju\u010dna za raskid sa nacionalisti\u010dkom politikom. Institucije koje su sposobne da obezbede ljudska i gra\u0111anska prava, po\u0161tovanje zakona bez diskriminacije \u2013 jedini su \u010dove\u010danstvu poznat mehanizam za ostvarivanje mira, demokratije, poverenja i napretka.<\/p>\n Pravedni zakoni (kao posledica pregovora), pravedni i efikasni sudovi (kao preduslov vladavine prava) i dr\u017eavna administracija koja dosledno sprovodi zakone i presude najva\u017eniji su ispravan i odr\u017eiv cilj pregovora Srbije i Kosova koji je za gra\u0111ane va\u017ean, pozitivan i perspektivan. To mora biti fokus pregovora.<\/p>\n Da bi se institucije osna\u017eile dovoljno da omogu\u0107uju pravdu za sve gra\u0111ane, a ne samo za \u201ena\u0161 narod\u201c potreban je iskren i predan rad nosilaca vlasti, ali i podr\u0161ka dru\u0161tava.<\/p>\n Me\u0111usobno poverenje sa me\u0111unarodnom zajednicom<\/strong><\/p>\n Potrebno nam je me\u0111unarodno liderstvo u izgradnji mira i saradnji, a ne podr\u0161ka u pregovorima osu\u0111enim na neuspeh. O\u010digledno je da ne umemo sami. \u017delimo evropsku budu\u0107nost umesto evropske perspektive. Ako postoji na\u010delno izra\u017eena \u017eelja da na\u0161 region bude deo Evropske unije, onda moramo biti i deo diskusije o budu\u0107nosti te Evrope \u2013 ceo region, a posebno Srbiju i Kosovo treba uklju\u010diti u Konferenciju o budu\u0107nosti Evrope<\/strong> \u2013 proces koji se pokre\u0107e kako bi se gra\u0111ani EU konsultovali o potezima za narednih 20, 30, 50 godina. EU ima priliku da poka\u017ee da nas zaista vidi u zajednici, a mi zaslu\u017eujemo \u0161ansu da u\u010destvujemo i razgovaramo o su\u0161tinskim pitanjima svoje budu\u0107nosti.<\/p>\n Srbija kao \u010dlanica UN koja celu spoljnu politiku gradi na jednoj rezoluciji jednog od tela UN, kao i Kosovo koje svoju spoljnopoliti\u010dku ambiciju gradi na u\u010dlanjenju u UN i druge me\u0111unarodne organizacije \u2013 moraju (op\u0161te mesto)<\/em> vi\u0161e posvetiti pa\u017enje i poverenja su\u0161tini nego formi.<\/p>\n Me\u0111unarodni krivi\u010dni tribunal za biv\u0161u Jugoslaviju (MKTJ, Ha\u0161ki tribunal), sud Ujedinjenih nacija, u brojnim sudskim procesima utvrdio je \u010dinjenice o po\u010dinjenim ratnim zlo\u010dinima, i na osnovu dokaznog postupka – odgovornost pojedinaca za po\u010dinjene zlo\u010dine. Sudski je dokazano da su sistematski zlo\u010dini planirani od strane pojedinaca na najvi\u0161im pozicijama u izvr\u0161noj vlasti Srbije i SRJ, najvi\u0161im pozicijama u vojsci i policiji, da su na osnovu njihovih nare\u0111enja i dr\u017eavnih resursa zlo\u010dini po\u010dinjeni, a nakon toga prikrivani. Presude i \u010dinjenice koje su utvr\u0111ene, srpski dr\u017eavni organi, politi\u010dki lideri, elite i javnost moraju prestati negirati ako \u017eele da ostvare poverenje sa (zapadnom, bitnom, konstruktivnom) me\u0111unarodnom zajednicom, ali pre svega sa narodima u susedstvu.<\/p>\n Specijalizovana ve\u0107a Kosova i Specijalizovano tu\u017eila\u0161tvo, koji su osnovani pod pritiskom (zapadne, bitne, konstruktivne) me\u0111unarodne zajednice, kako bi utvrdili \u010dinjenice i li\u010dnu odgovornost za zlo\u010dine koji su izvr\u0161eni pre svega nad pripadnicima srpske zajednice \u2013 moraju imati nedvosmislenu podr\u0161ku iz Pri\u0161tine i iz Beograda. Neuspeh Ha\u0161kog tribunala da osudi odgovorne za zlo\u010dine nad srpskim civilima je prepoznat, i na inicijativu me\u0111unarodne zajednice osnovan je i osposobljen nezavisni pravosudni organ da utvrdi \u010dinjenice o zlo\u010dinima, i doka\u017ee u pravi\u010dnom postupku ko su pojedinci odgovorni za zlo\u010dine.<\/p>\n Sudovi se osnivaju i postupaju kako bi doneli pravdu za \u017ertve<\/strong>.<\/p>\n Sudovi i tribunali ne sude narodima, nego pojedincima<\/strong>. Za razliku od na\u0161ih doma\u0107ih sudova, pred me\u0111unarodnim se po\u0161tuju na\u010dela pravi\u010dnog su\u0111enja, uklju\u010duju\u0107i i pretpostavku nevinosti.<\/p>\n Ratni zlo\u010dinci, koje me\u0111unarodni sudovi (ili neki drugi nezavisan i nepristrasan sud) osude za zlo\u010dine \u2013 oni ne smeju biti na\u0161i heroji<\/strong>.<\/p>\n Ako zlo\u010dince horski predstavljamo kao heroje na\u0161eg naroda \u2013 nema ljutnje ako nas svet ili susedi opisuju kao zlo\u010dina\u010dki narod. <\/p>\n Jo\u0161 jedno op\u0161te mesto <\/em>kao zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n Op\u0161te mesto<\/em> u na\u0161em jeziku ima negativnu konotaciju, kao sintagma koja ozna\u010dava ne\u0161to \u0161to se podrazumeva, ali nema nikakav stvarni efekat. Poput evropskih vrednosti.<\/em> Ili vladavine prava<\/em>. Ili suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. <\/em>Ali u tim, naizgled praznim, pojmovima je sadr\u017ean niz zadataka, ciljeva i rezultata koji mogu pozitivno promeniti na\u0161e dr\u017eave i region, toliko da ga jedva prepoznamo.<\/p>\n Poput evropskih dr\u017eava koje su posle II svetskog rata resetovale i potpuno promenile nacionalne prioritete, moramo i mi na Balkanu. Suparni\u0161tvo se mora zameniti zajedni\u0161tvom, jer ne samo da \u010duva ljudske \u017eivote, \u010dini ih daleko uspe\u0161nijim, sre\u0107nijim i du\u017eim.<\/p>\n To nije bajka, to izvediv cilj, samo je te\u017eak i zahteva razli\u010dita odricanja, pre svega odricanje od nacionalisti\u010dke propagande i hu\u0161kanja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Neophodna je nova paradigma pregovora Kosova i Srbije: su\u0161tinska promena u pristupu koji je do sada imao na\u010delnu podr\u0161ku svih, a istinsku podr\u0161ku nikoga. ","protected":false},"author":2,"featured_media":10347,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[2],"tags":[1358,876,547,1230,854,1049],"acf":[],"yoast_head":"\n